Humus: ljubav na drugi pogled

Pre mnogo godina, pitali su me (dobro, molio sam svog menadžera) da otputujem na veliku međunarodnu konferenciju u London. Zvanični cilj je bio da se upoznam sa nekoliko kolega koje nikada nisam sreo, potencijalnim dobavljačima i naučim nove tehnike tokom tih 72 sata.

Preskočiću deo o dosadnoj konferenciji, jer su se nakon 4 sata prvog dana, moje tri kolege (iz Izraela, Australije i Pakistana) odlučile da me izvedu na ručak i pokažu mi jedan od najvećih gradova na svetu.

Brick Lane Market: eksplozija ukusa

Naša prva stanica bila je neuredna pijaca zvana Brick Lane Market. Na prvi pogled izgledala je kao totalni nered; bučno, gužva i malo smrdljivo. Ali kako smo se približavali, odjednom sam počeo da shvatam čemu se radi. Sada sam mogao da vidim sve boje cveća, osetim začine i, što je najvažnije, počnem sa probanjem hrane!

Dok sam uživao u svemu što mi je bilo na tanjiru, iz gotovo svake tezge, moj izraelski prijatelj pojavio se sa činijom nečega što se zove humus i ponudio mi ga. “U Londonu sam i imam ovaj neverovatan curry, skloni mi to sirotinjsko jelo”, bila je moja reakcija. On se nasmejao i nastavio jesti svoj humus. Bila je to ona vrsta osmeha koja govori: “Pričekaj, prijatelju, tek ćeš videti”.

Poseta Bliskom Istoku

Jednog dana, moj prijatelj Jotam iz Izraela pozvao me je na seriju sastanaka u našoj kancelariji u Tel Avivu i doslovno sam skočio na avion. Prva poseta toj sunčanoj zemlji o kojoj svi pričaju. Zašto ne?

Yotam je odlučio da me izvede na njihovo uobičajeno mesto za ručak. Čuo sam puno o izraelskoj kuhinji i bio sam jako uzbuđen da je napokon probam.
Na moje iznenađenje, odveo me je u restoran humusa! Ovaj put nisam mogao izbeći. Nakon  iznenađujućeg izbora humusa (humus s mesom, humus s lukom, humus s jajima…), izabrao sam verziju sa pečurkama.
Dobili smo činiju humusa koja se odjednom nije činila toliko lošom kao što sam se sećao i seli smo se da jedemo. Navodno, postoji nekoliko načina za konzumiranje humusa, ali na Bliskom Istoku su mi pokazali njihov način, gde uzmemo komad pita hleba i prevučemo ga preko humusa. “Krenimo!” rekao sam sam sebi.

Bože moj, kako sam propustio ovu neverovatnu stvar toliko godina? Tekstura, ukus, miris…wow! Bilo je gotovo nerealno! Odjednom sam bio oduševljen njegovom glatkom i baršunastom teksturom. Kombinacija leblebija, tahinija, maslinovog ulja, belog luka i limunovog soka stvara pun i zadovoljavajući ukus koji je obilan i osvežavajući. Ali nije samo tekstura ta koja čini humus tako posebnim. Njegov jedinstveni profil ukusa jednako je zanimljiv. Orašasti okus tahinija, kiselkast limunov sok i oštar okus belog luka! Sve se besprekorno spaja, stvarajući simfoniju ukusa kojoj je nemoguće odoleti.

Šta je humus i zašto je dobar za zdravlje?

Po povratku u London, počeo sam da istražujem o humusu, leblebijama i tahiniju i otkrio neke neverovatne činjenice koje su me još više ubedile da uvrstim ovaj obrok u svoju ishranu (posebno verziju sa pečurkama).

Bogat hranjivim materijama

Humus se pravi od leblebija koji je odličan izvor biljnih proteina, vlakana, vitamina i minerala poput gvožđa, folne kiseline, fosfora i mangana.

Koristan za zdravlje srca

Zdrave masti u humusu (poput mononezasićenih i polinezasićenih masti) mogu pomoći u snižavanju nivoa holesterola i smanjenju rizika od srčanih bolesti.

Pomaže kod varenja

Vlakna u leblebijama mogu pomoći u regulaciji varenja i sprečavanju zatvora.

Može pomoći u kontroli težine

Humus je niskokaloričan, ali bogat proteinima i vlaknima, što može pomoći da se osećate siti i zadovoljni, i može vam pomoći da pojedete manje kalorija uopšte.

Raznovrstan i ukusan

Humus se može koristiti kao umak, namaz ili začin, a može se lako prilagoditi različitim ukusima i začinima prema vašem ukusu.

Zašto je tako ukusno, zaista?

Osim zdravih aspekata, postoji naravno i raznovrsnost; Humus može biti u toliko tekstura, oblika i ukusa, služen na toliko mnogo načina i prilika. Igranje sa vremenom kuvanja leblebija ili količinom tahinija, može da učini humus zrnastijim. Moja žena i ja, na primer, volimo da imamo tanjir “čistog” i glatkog humusa, sa maslinovim uljem, začinjenim limunovim sokom i slatkim paprikom, uz nekoliko povrća, dok gledamo film kod kuće. Ali, moram da priznam, da i dalje ne mogu bez humusa sa pečurkama ili korišćenja kao umaka kada imam ćevape sa roštilja.

Da li još uvek imate neke sumnje?