Lisičarke: zlatno-narandžasta pečurka

Upoznavanje sa Lisičarkom

Latinski naziv za lisičarke je Cantharellus cibarius. Lisičarke su pravi majstori kamuflaže u šumi. Njihova karakteristična zlatno-narandžasta boja sliči na sunčeve zrake koje obasjavaju šumski tepih. Njihov oblik podseća na malene lepeze ili čak šuplje rogove, što ih čini izuzetno prepoznatljivim. Ali budite oprezni, jer su uprkos svom atraktivnom izgledu pravi majstori prikrivanja među lišćem i mahovinom. Ponekad ćete morati da se zagledate malo dublje u šumu kako biste ih pronašli, ali verujte mi, svaki napor se isplati!

Oprez pri prikupljanju

Važno je biti oprezan prilikom sakupljanja i konzumiranja lisičarki, jer imaju dvojnike koji mogu biti opasni. Možemo ih nazvati i ”lažne lisičarke”. Prave lisičarke su nešto manje, i manje intezivne boje. Ako želite da ih prikupljate, savetujem vam da se konsultujete sa profesionalni sakupljačima pečurki, ili da se obratite nekom od gljivarskih saveza u Srbiji.

Čime su lisičarke bogate?

100gr lisičarki sadrži

32 kalorije- kao što vidimo, izuzetno je niska u kalorijama

Kalijum 506mg– Kalijum je esencijalni mineral koji igra važnu ulogu u regulaciji srčanog ritma, održavanju zdravlja nerava i mišića, ravnoteži tečnosti u telu i mnogim drugim funkcijama organizma. Preporučeni dnevni unos kalijuma za odrasle je obično oko 2000-3500 mg. Dakle, 100 grama pečurki pruža značajan deo tog dnevnog unosa kalijuma.

Vitamin D (D2 + D3) 5.3 µg– Količina vitamina D (D2 + D3) od 5.3 µg (mikrograma) u 100 grama lisičarke može se smatrati relativno visokom u poređenju s drugim namirnicama. Vitamin D je esencijalni nutrijent koji igra važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, imunološkog sistema i mnogih drugih funkcija organizma. U mnogim zemljama se preporučuje dnevni unos vitamina D između 10-20 µg (mikrograma) za odrasle osobe, tako da su lisičarke odličan izvor vitamina D.

Niacin (Vitamin B3) 4.08mg– Količina niacina od 4.08 mg u 100 grama lisicarki može se smatrati  dobrom. Niacin, takođe poznat kao vitamin B3, je esencijalni nutrijent koji ima važnu ulogu u održavanju zdravlja kože, nervnog sistema i metabolizmu .Za odrasle osobe, preporučeni dnevni unos niacina obično se kreće između 14-16 mg za žene i 16-18 mg za muškarce.

Kako se pripremaju lisičarke?

Lisičarke, sa svojim karakterističnim ukusom, donose poseban šarm na vašu trpezu. Njihov prirodni ukus je bogat, sa blagom ljutkastom notom koja se savršeno uklapa u različite recepte. Važno je ne preterivati sa začinima kako bi se istakao njihov autentični ukus, koji dolazi do izražaja kada se pravilno pripreme. Iako nisu toliko česte kao neke druge vrste pečurki, lisičarke se mogu pronaći u specijalizovanim prodavnicama ili online prodavnicama. Ove divlje lepotice su dragocen nalaz za sve ljubitelje pečuraka i pružaju jedinstveno iskustvo u kuhinji. Budući da su lisičarke posebne i manje dostupne, njihova upotreba u receptima dodaje ekskluzivnost i sofisticiranost vašem jelovniku.

Glavni koraci koje treba da pratite kad pripremate sveže lisičarke

Za početak pripreme, dodajte lisičarke u suv tiganj bez ulja. Ovo se radi iz nekoliko razloga:

Lisičarke sadrže visok sadržaj vode. Kada se dodaju u suv tiganj, voda će se početi ispuštati iz pečuraka, stvarajući prirodnu vlagu koja će ih sprečiti da se zalepe za dno tiganja. Suvo prženje lisičarke omogućava da se njihov prirodni ukus i arome bolje razviju. Kada se pečurke kuvaju bez dodatka ulja, dopuštamo im da zadrže svoju punoću ukusa i teksturu. Nakon što su lisičarke ispustile svoju vlagu i počinju da dobijati lepu smeđu boju, možete dodati ulje ili puter kako biste dalje obogatili ukus i teksturu pečuraka. Nakon što dodate ulje, možete dodati i luk, kao i druge sastojke po želji. Promešajte luk zajedno sa pečurkama i nastavite sa prženjem dok luk ne postane mekan. Ovo je takođe pravi trenutak da dodate začine, ali nemojte da preterujete sa njim, jer kao što sam naglasila, lisičarke imaju tendenciju da budu izuzetno pikantne već same po sebi. Biber može dodati pikantnost i ljutinu jelima. Ako ne želite da dodate dodatnu ljutinu u jelo od lisičarke, možete izostaviti biber ili smanjiti količinu koju dodajete. Takođe možete eksperimentisati sa drugim začinima koji neće dodati ljutinu, poput sušenog začinskog bilja kao što su majčina dušica, origano ili peršun

Glavni koraci koje treba da pratite kad pripremate sušene lisičarke

Prvo se radi rehidratacija. Stavite sušene lisičarke u posudu i prelijte toplom vodom. Ostavite ih da se natapaju najmanje 20-30 minuta, ili duže ako su vrlo suve. Nakon što su se omekšale, ocedite ih i iscedite višak vode. Nakon što su sušene lisičarke rehidrirane i oceđene od vode, dobra praksa je da se dodaju na suvom tiganju kako bi se izdvojila preostala voda. Ovo će pomoći da se poboljša njihova tekstura i ukus pre dodavanja ulja ili putera, kao što smo iznad naglasili.  Kada se izdvoji voda, kada su lisičarke ispustile vlagu, dodajte ulje ili puter, kao i ostale sastojke, i uživajte u ovom predivnom obroku!