Daleki istok i njihov odnos prema hrani
Zašto su ljudi sa dalekog istoka vitalniji i imaju duži životni vek od ostatka sveta?
Postoji nekoliko jako zanimljivih činjenica o njihovoj ishrani i psihološkom odnosu prema hrani.
Faktor ishrane
Ljudi sa dalekog istoka zaista imaju zanimljiv odnos prema hrani koji se često povezuje sa njihovom vitalnošću i dužim životnim vekom. Prva asocijacija pri pomisli na daleki istok, verujem da je – pirinač iliti riža. Osim što je uzgajaju kao primarnu namirnicu, postoji još nekoliko činjenica koje se mogu istaći.
Jedna od njih je upotreba svežih i sezonskih namirnica. Ljudi sa dalekog istoka više konzumiraju sveže namirnice koje su bogate hranljivim sastojcima. Voće i povrće se često jedu sirovi ili blago kuvani kako bi se sačuvali hranljivi sastojci. Ova ishrana bogata svežim namirnicama doprinosi unosu vitamina, minerala i vlakana koji su važni za opšte zdravlje.
Takođe, tradicionalna ishrana na Dalekom istoku karakteriše izbalansiran odnos između proteina, ugljenih hidrata i masti. Umesto da se oslanjaju na velike količine mesa i masne hrane, ljudi sa dalekog istoka često koriste biljne izvore proteina poput soje, tofu-a i mahunarki, koji su manje masni i sadrže manje zasićenih masti. Isto raznovrsne namirnice kao što su soja, alge, pečurke, ribe, fermentisani proizvodi od soje, razni čajevi . Ovakva ishrana može doprineti smanjenju rizika od srčanih bolesti i drugih zdravstvenih problema.
Kao što smo napomenuli, meso nije najpopularnije, pa se može jasno napraviti paralela između istoka i zapada. Ljudi dalekog istoka u poznim godinama su vitalniji, pokretljiviji bez hroničnih oboljenja i imaju duži životni vek.
Psihološki faktor
Pored razmovrsnih namirnica, dolazimo do psihološkog momenta i njihovog odnosa prema ishrani. Ono što su neka „pravila“ kod ljudi sa bliskog istoka jesu da oni SVESNO jedu i posvećuju se svakom zalogaju.
Tradicionalno se hrana polako i pažljivo konzumira, uz određene rituale kao što su upotreba štapića i uživanje u obrocima u društvu porodice ili prijatelja. Ovaj način konzumiranja hrane može pomoći da se bolje registruje osećaj sitosti. Za vreme obroka, nema televizije, telefona ili pričanja. Postoje samo telo, um i hrana. Svaki zalogaj hrane se dobro žvaće i svesno se posvećuju obroku. Nema prejedanja.Smatra se da obrok završava dok se ne oseti 2/3 sitosti stomaka. Možda ste i pročitali negde da je u, recimo Japanu, nekulturno pojesti sve iz tanjira. Pa nije bez razloga Dante Aligijeri napravio poseban krug pakla za alave ljude!
Čajevi, čajevi, čajevi
Na dalekom istoku, čaj se ne posmatra samo kao jednostavan napitak, već kao ritual, umetnost i izvor duhovne ravnoteže. Kroz vekove, ljudi sa ovih prostora su razvili duboku povezanost sa čajem i njegovo pijenje postalo je deo njihovog svakodnevnog života. Kada posmatrate ljude sa dalekog istoka kako pripremaju i uživaju u čaju, možete primetiti kako se vreme zaustavlja i svet postaje miran. Uz pažljivu pripremu i pažnju koju posvećuju svakom koraku, oni stvaraju jedinstveno iskustvo. Svaki gutljaj čaja je prilika da se povežu sa prirodom, da se usredsrede na trenutak i da pronađu unutrašnji mir. Čaj se na dalekom istoku posmatra kao više od samo napitka. On je simbol gostoprimstva, prijateljstva i zajedništva. Često se koristi kao način za dobrodošlicu gostima i kao sredstvo za izražavanje poštovanja. Kroz deljenje čaja, ljudi se povezuju i stvaraju dublje veze.
Ljudi sa dalekog istoka su majstori u konzumiranju različitih vrsta čajeva, a zeleni čaj zauzima posebno važno mesto u njihovoj kulturi. Oni unose velike količine zelenog čaja, smatra se odmah posle konzumiranja vode! Uz zeleni čaj, ljudi sa dalekog istoka takođe konzumiraju i druge vrste čajeva poput belog čaja, crnog čaja, oolong čaja i pu-erh čaja. Svaki od ovih čajeva ima svoje jedinstvene karakteristike i prednosti za zdravlje.