Otezano gutanje:Uzroci

Disfagija predstavlja poremećaj gutanja, odnosno otezano gutanje hrane, tečnosti ili pljuvačke kroz usnu šupljinu, ždrelo i jednjak. Ovaj poremećaj može biti rezultat različitih uzroka, koji se obično dele na mehaničke i funkcionalne.

Mehanički uzroci obuhvataju fizičke prepreke poput tumora, stranih tela ili prevelikih zalogaja, dok funkcionalni uzroci uključuju poremećaje centra za gutanje u mozgu ili smanjen nivo pljuvačke, što otežava proces gutanja. Disfagija može biti znak ozbiljnog zdravstvenog stanja, te zahteva pravovremeno prepoznavanje i adekvatno lečenje.

Faringitis

Faringitis je upala ždrela koja se najčešće javlja zbog infekcija, poput virusnih ili bakterijskih, ali može biti izazvana i iritacijom usled alergija ili izlaganja zagađenim vazduhom. Upaljeno tkivo u ždrelu može otežati normalno kretanje hrane i tečnosti tokom gutanja, jer stvara bol i nelagodnost. Zbog oticanja i zategnutosti u ždrelu, pacijent može osećati kao da nešto blokira prolaz hrane, što izaziva osećaj zastoja ili gušenja.

Opekotine ždrela

Opekotine u ždrelu ili jednjaku mogu nastati usled konzumiranja vrućih tečnosti, kao što su kipući napici, ili izlaganja hemikalijama i korozivnim supstancama, poput kiselina.

Ove supstance mogu ozbiljno oštetiti sluzokožu koja prekriva jednjak, izazivajući upalu i iritaciju. U težim slučajevima, opekotine mogu dovesti do stvaranja ožiljaka na oštećenoj sluznici, što smanjuje fleksibilnost i elastičnost zida jednjaka. Ovi ožiljci mogu suziti jednjak i dovesti do otezanog gutanja, i  normalanog prolaska hrane, izazivajući bol i nelagodnost pri gutanju. Opekotine takođe mogu izazvati otekline u jednjaku, što dodatno otežava gutanje, a u nekim slučajevima može doći do ozbiljnih komplikacija, kao što su suženje (striktura) ili perforacija jednjaka.

Pankreatitis (upala pankreasa)

Otezano gutanje moze biti posledica pankreatitisa. To je upala pankreasa koja može izazvati jake bolove u gornjem delu stomaka, često u sredini ili levo od stomaka. Ovaj bol može se reflektovati u područje jednjaka i izazvati nelagodnost pri gutanju, što otežava unos hrane. Iako pankreatitis nije direktno povezan sa gutanjem, bol u predelu stomaka može uzrokovati napetost i nelagodnost koja ometa normalni proces gutanja. Pored bola, pankreatitis može izazvati nadutost i ponekad mučninu, što dodatno pogoršava sposobnost gutanja.

Hronične upale

Ezofagitis je upala sluzokože jednjaka, koja može nastati usled refluksa kiseline iz želuca, infekcija ili dugotrajne iritacije. Osobe sa hroničnim ezofagitisom često osećaju žarenje ili bol pri gutanju, a mogu se pojaviti i simptomi kao što su regurgitacija hrane. Lečenje ezofagitisa obuhvata upotrebu lekova koji smanjuju kiselost u želucu, kao i promene u ishrani kako bi se ublažili simptomi i sprečili dalji ožiljci i suženje.

Bolest motornih neurona (npr. ALS)

Bolest motornih neurona, poput amiotrofične lateralne skleroze (ALS), utiče na nervne ćelije koje kontrolišu mišiće, uključujući mišiće koji su odgovorni za gutanje. Kako bolest napreduje, nervi koji šalju signale mišićima za gutanje prestaju da funkcionišu, što izaziva slabost i atrofiju tih mišića. Osobe s ALS-om imaju poteškoće u kontroli mišića u ždrelu i jednjaku, što otežava normalno gutanje. Ova slabost može uzrokovati regurgitaciju hrane i povećan rizik od gušenja. Kako bolest napreduje, disfagija postaje sve ozbiljnija i zahteva medicinsku intervenciju, često uključujući hranjenje putem sonde.

Miopatije

Miopatije su grupne bolesti koje utiču na mišiće i izazivaju njihovu slabost. Kada mišići koji su odgovorni za gutanje oslabnu, koordinacija pokreta potrebnih za efikasno gutanje postaje otežana. Ovo može rezultirati nesposobnošću da se hrana pravilno premesti kroz usnu šupljinu, ždrelo i jednjak. Osobe sa miopatijama mogu osećati da im je teško da gutaju čvrstu hranu, a kasnije i tečnost. U nekim slučajevima, mišićna slabost postepeno napreduje i uzrokuje ozbiljnu disfagiju koja može zahtevati medicinske intervencije.

Ishemija mozga

Ishemija mozga se dešava kada postoji smanjen protok krvi i kisika u određenim delovima mozga, što može oštetiti vitalne oblasti odgovorne za koordinaciju gutanja. Nedostatak kiseonika i hranljivih materija u mozgu može izazvati disfunkciju mišića koji su ključni za proces gutanja. Ako je ishemija prisutna u područjima mozga koja kontrolišu motoriku usta i ždrela, može doći do slabosti mišića i problema sa gutanjem. Ovaj oblik disfagije obično zahteva medicinsku pomoć i terapiju za obnavljanje cirkulacije i podršku funkcijama gutanja. Ishemija mozga može biti akutna ili hronična, u zavisnosti od uzroka i trajanja smanjenog protoka krvi.