Alternativni zaslađivači za dijabetičare

Zaslađivači koji nemaju negativan efekat na nivo glukoze i insulina

Aluloza

Aluloza, poznata i kao D-aluloza, je retki šećer koji se prirodno javlja u voću poput smokvi i grožđa. Ona je oko 70% slatka kao običan šećer, ali ima 90% manje kalorija, što je čini popularnom alternativom za zaslađivanje. Aluloza je ocenjena kao bezbedna za konzumaciju od strane Agencije za hranu i lekove (FDA) i smatra se šećerom niskog rizika. Povezana je sa nižim nivoima glukoze i insulina, što može biti korisno za osobe koje žele da kontrolišu nivo šećera u krvi. Međutim, neki ljudi mogu doživeti blagu nelagodnost u gastrointestinalnom traktu, poput nadutosti prilikom konzumiranja aluloze. Studije su pokazale da aluloza može imati pozitivne efekte na metabolizam. Utvrđeno je da ima manji uticaj na nivoe glukoze u krvi u poređenju sa običnim šećerom. Pored toga, aluloza je povezana sa poboljšanjem masne jetre. Studija rađena 2023. godine ocenjuje da D-aluloza može biti efikasna i sigurna alternative šećeru.

Doziranje: preporučena maksimalna dnevna doza D-aluloze je 0,9 g aluloze po kilogramu telesne težin. Na primer, za osobu sa prosečnom težinom od 60 kg, to bi značilo da može konzumirati maksimalno 54 g D-alluloze dnevno bez pojave neželjenih efekata.

Stevija

Stevija se često smatra dobrom alternativom za dijabetičare umesto običnog šećera iz nekoliko razloga. Pre svega, stevija je prirodno slatka biljka koja ne sadrži kalorije i ne utiče značajno na nivo šećera u krvi. Ovo je posebno važno za osobe sa dijabetesom koje moraju pažljivo pratiti unos šećera. Čista stevija, bez dodataka filera ili drugih veštačkih supstanci, je posebno preporučljiva jer ne izaziva nagli skok nivoa glukoze u krvi. Ovo je bitno jer su neki drugi oblici stevije, koji su mešani sa šećernim alkoholima ili drugim sastojcima, povezani sa mogućim skokovima glukoze.

Da biste prepoznali čistu steviju bez dodataka filera ili drugih veštačkih supstanci, trebali biste pažljivo pročitati sastav proizvoda na etiketi. Evo nekoliko smernica koje vam mogu pomoći:

1. Pogledajte sastav: Preporučljivo je odabrati proizvode koji navode samo jedan sastojak – steviju. Ako vidite dodatne sastojke poput šećernih alkohola (poput eritritola, sorbitola ili maltitola) ili drugih aditiva, to može značiti da proizvod nije čista stevija.
2. Obratite pažnju na nazive proizvoda: Čista stevija će se obično nazivati “čista stevija”, “stevija ekstrakt” ili “steviol glikozidi”. Proizvodi koji su mešavina stevije sa drugim zaslađivačima ili punjenjima mogu imati nazive kao što su “stevija blend”, “stevija sa eritritolom” ili “stevija sa maltodekstrinom”.
3. Procenite slatkoću: Čista stevija je veoma slatka, pa je potrebno vrlo malo da bi se postigao željeni slatkasti ukus. Ako proizvod zahteva veću količinu za postizanje željene slatkoće, to može ukazivati na prisustvo dodatnih sastojaka koji doprinose volumenu ili teksturi proizvoda.
4. Birajte prirodne oblike: Umesto sintetičkih ili rafinisanih oblika stevije, kao što su prahovi ili tečni ekstrakti, možete razmotriti upotrebu prirodnih oblika kao što su sveže stevija listovi ili sušeni listovi koji se mogu sami koristiti za zaslađivanje napitaka i hrane.

Doziranje:. Svetska zdravstvena organizacija definiše prihvatljivu dnevnu dozu (ADI) za steviju kao 4 mg stevije po kilogramu telesne težine. Prema proceni FDA-e, to znači da osoba teška 68 kilograma može bezbedno konzumirati do 10 kesica stevije dnevno – mnogo više nego što vam zapravo treba, imajući u vidu njenu intenzivnu slatkoću.

O benefitima, i neželjenim efektima stevije ću pisati u jednom od narednih članaka.

Monaško voće zaslađivač

Poznato i kao monk voćni zaslađivač, je prirodni zaslađivač koji se dobija iz ploda biljke Siraitia grosvenorii, koja je poreklom iz jugoistočne Azije. Ovo voće je poznato po svojoj ekstremnoj slatkoći, koja je 100 do 250 puta veća od običnog šećera, ali ne sadrži kalorije. Ono što monaško voće zaslađivač čini popularnim izborom jeste činjenica da ne sadrži kalorije i ima niski glikemijski indeks, što ga čini pogodnim za osobe koje žele da smanje unos šećera ili kontrolišu nivo šećera u krvi. Takođe, neki istraživači su sugerisali da monaško voće zaslađivač može imati antioksidativna svojstva. Monaško voće zaslađivač je relativno nov na tržištu.Nije bilo mnogo istraživanja o njegovim  efektima, ali to ne znači da je štetan. Monaško voće se koristi kao prirodni zaslađivač dugi niz godina, nije zabeleženo da izaziva nuspojave kod konzumiranja. Monaško voće je dobilo oznaku “opšte prepoznato kao sigurno” (GRAS) od američke Agencije za hranu i lekove. Takođe, nema prijavljenih nuspojava.

Doziranje: Za sad nema dokaza o štetnim efektima u studijama na ljudima pri konzumiranju do 60 miligrama (mg) ekstrakta iz monaškog voća po kilogramu (kg) telesne težine dnevno.

Zaključak

Ova tri navedena zaslađivača, mogu biti dobri alternativni zaslađivači. Međutim, važno je da se pažljivo pročita lista sastojaka na etiketi pre kupovine. Mnogi proizvodi od ovih proizvoda sadrže i druge zaslađivače, uključujući eritritol. Eritritol je šećerni alkohol koji može izazvati nadutost ili nelagodnost u stomaku kod nekih ljudi, a istraživanja ukazuju na moguću povezanost sa srčanim udarom i moždanim udarom. Stoga, važno je biti pažljiv prilikom odabira zaslađivača i pročitati sastojke na etiketi kako biste se uverili da ne sadrže eritritol ili druge sastojke koji mogu izazvati neželjene efekte. Uvek je preporučljivo voditi računa o količini unosu zaslađivača.

Ali, da li su ovi zaslađivači dobra alternativa za dijabetičare?

Da, ovi zaslađivači,  generalno se smatraju dobrim alternativama za dijabetičare u poređenju sa rafinisanim šećerom. Budući da imaju nisku ili nultu kalorijsku vrednost i minimalan uticaj na nivo šećera u krvi, mogu pomoći dijabetičarima da kontrolišu svoju glukozu i smanje unosa šećera.