Kiselost organizma/alkalnost organizma

pH je mera za kiselost ili alkalnost nečega, a vrednosti pH skale idu od 0 do 14. Vrednost 7 označava neutralno stanje, vrednosti ispod 7 označavaju kiselo, dok su vrednosti iznad 7 alkalne (baze). Naš organizam mora održavati balans u pH vrednosti kako bi normalno funkcionisao. To je posebno važno za krv, koja ima pH vrednost u rasponu od 7.35 do 7.45, što znači da je prirodno blago alkalna.

Da li hrana utiče na kiselost organizma/alkalnost organizma?

Najrealnije rečeno- NE. To je glupost koja se proširila internetom.

Hrana koju unosimo može uticati na kiselost ili alkalnost organizma, ali samo u vrlo ograničenom smislu i na kratak period, zahvaljujući efikasnom sistemu za održavanje pH ravnoteže u našem organizmu. Iako određena hrana, kao što su limun ili povrće, može biti kisela ili alkalna u svom sastavu, telo ima sposobnost da brzo neutralizuje ove promene kroz složen sistem za regulaciju pH.

Kada pojedemo hranu, ona prvo ulazi u želudac, gde je pod dejstvom hlorovodične kiseline (HCl), čime se pH te hrane drastično smanjuje. Međutim, odmah nakon što hrana napusti želudac, u dvanaestopalačno crevo se iz pankreasa izlučuje bikarbonat (alkalna supstanca) koji neutralizuje kiselost hrane, čime se pH vraća na nešto alkalniji nivo. Na taj način, čak i ako pojedemo kisele ili alkalne namirnice, naše telo ih neutralizuje u probavnom sistemu, tako da one ne utiču značajno na pH krvi.

Primer- limunov sok

Kada pojedete limun, ili još realnije, popijete limunov sok, koji ima nizak pH i smatra se kiselim, ne znači da će vaš organizam postati kiseliji. Iako je limun kiseo, kada uđe u probavni sistem, prvo se u želucu podvrgava dejstvu hlorovodične kiseline koja pomaže u njegovoj probavi. Nakon što napusti želudac i pređe u dvanaestopalačno crevo, pankreas izlučuje bikarbonat, koji neutralizuje kiselost i vraća pH na alkalni nivo. Dakle, dok sam limun sadrži kiseline, efekat koji on ima na vaš organizam je neutralizovan tokom probave, i on neće dugoročno uticati na pH vaše krvi ili organizma.

Slično tome, povrće poput spanaća, koje je alkalno, neće trajno povećati pH vašeg organizma. Iako povrće može doprineti alkalizaciji hrane u probavnom traktu, telo i dalje koristi svoje regulacione sisteme, kao što su bubrezi i pluća, kako bi održalo optimalan pH u krvi.

Šta onda utiče na kiselost organizma/alkalnost organizma?

Kiselost (acidoza) i alkalnost (alkaloza)

Acidoza je stanje kada pH krvi padne ispod 7.35, što znači da postaje previše kisela. Ovo stanje može biti uzrokovano različitim faktorima, kao što su metaboličke bolesti, zatajenje organa, ili poremećaji u disanju. Alkaloza, s druge strane, nastaje kada pH krvi pređe 7.45, što znači da postaje previše alkalno. Ovaj poremećaj može biti izazvan različitim zdravstvenim problemima, poput prekomernog disanja (hiperventilacija) ili problema sa bubrezima.

Stanja koja dovode do kiselosti organizma (acidoza)

Kiselost organizma odnosi se na ravnotežu pH u telu, koja je ključna za pravilno funkcionisanje svih telesnih sistema. Kada pH krvi padne ispod normalnih vrednosti, dolazi do stanja poznatog kao acidoza, što može negativno uticati na zdravlje. Kiselost organizma može nastati usled različitih faktora.

Respiratorna acidoza

Uzrok: Nakupljanje previše ugljen-dioksida (CO₂) u organizmu zbog problema sa disanjem. Ovo može nastati usled zapušenih disajnih puteva, hroničnih oboljenja pluća (poput astme, hronične opstruktivne bolesti pluća – HOBP) ili zastoja disanja (npr. u slučajevima gušenja ili apnea).

Posledica: Prekomerni CO₂ u krvi reaguje sa vodom i stvara ugljenu kiselinu, koja snižava pH krvi, čineći je kiselijom.

Dijabetička ketoacidoza

Prekomerna proizvodnja ketonskih tela (kiselih supstanci) kod dijabetičara.

Bubrežna insuficijencija

Kada bubrezi ne mogu efikasno ukloniti kiseline iz tela.

Dehidracija ili pothranjenost

Kada telo ne dobija dovoljno tečnosti ili hranljivih materija, može doći do nakupljanja kiselina.

Stanja koja dovode do alkalnosti organizma (alkaloza)

Alkaloza je stanje kada pH krvi poraste iznad normalnog opsega (više od 7,45), što znači da krv postaje previše alkalna. Ovo stanje može nastati iz nekoliko razloga:

Respiratorna alkaloza

Uzrok: Prekomerno izdisanje ugljen-dioksida (CO₂) iz organizma, što može nastati zbog hiperventilacije (prebrzo ili previše duboko disanje). To se često dešava u stresnim situacijama, anksioznosti, panici ili kod visokih nadmorskih visina gde telo pokušava da kompenzuje manjak kiseonika.

Posledica: Prekomerno izdisanje CO₂ smanjuje koncentraciju ugljene kiseline u krvi, što povisuje pH, čineći krv alkalnijom.

Povraćanje

Gubitak velike količine želudačne kiseline može izazvati alkalnozu.

Prekomerna upotreba antacid

Prekomerna upotreba lekova koji neutralizuju želudačnu kiselina.

Dugotrajna upotreba diuretika

Diuretici mogu uzrokovati gubitak kalijuma i hlorida, što narušava ravnotežu elektrolita i može dovesti do alkalnoze.

Povećana koncentracija bikarbonata u telu

Uzrok: Nakupljanje previše bikarbonata u krvi može izazvati povišeni pH. To se može desiti u slučaju:

Poremećaja u funkciji bubrega (bubrezi ne izlučuju dovoljno bikarbonata).

Hiperaldosteronizam (prekomerna proizvodnja hormona aldosterona, što utiče na ravnotežu elektrolita).