Popularni recepti

nedostatak vitamina b1
Medicina

Nedostatak vitamina B1

908pogleda

Nedostatak vitamina B1 i beli pirinač???!!!

Beriberi ili nedostatak vitamina B1 je bolest koja se često javlja u tropskim i suptropskim područjima, gde se ljudi često oslanjaju na pirinač kao osnovni izvor hrane. Nedostatak vitamina B1 može nastati kada se koristi polirani pirinač (beli pirinač). Poliranje pirinča uklanja se spoljni sloj zrna, koji sadrži većinu hranljivih materija, uključujući i vitamin B1 (tiamin). Kao rezultat toga, konzumiranje velike količine poliranog pirinča može dovesti do nedostatka vitamina B1 i razvoja beriberija.

Simptomi

Nedostatak vitamina B1 se javlja u dva oblika- suvi i vlažni beriberi, a simptomi se mogu razlikovati između ova dva oblika.

Suvi beriberi

Karakteriše se neurološkim simptomima, kao što su trnjenje, utrnulost i slabost mišića, posebno u nogama i donjim ekstremitetima. Ovi simptomi često proizlaze iz oštećenja perifernih nerava. Pacijenti mogu imati probleme s hodanjem, a u težim slučajevima može doći do paralize mišića.

Vlažni beriberi

Vlažni beriberi uključuje simptome srčanih i respiratornih problema. Edem (oticanje) je čest simptom, posebno u nogama i drugim delovima tela. Srčani simptomi mogu uključivati ubrzan rad srca, dispneju (otežano disanje) i oticanje srca (kardiomiopatija). Respiratorni simptomi mogu uključivati otežano disanje i umor.

Beriberi kod kokošaka kao kod ljudikokoska i pirinac

Christiaan Eijkman, holandski lekar, suočio se sa čudnom bolešću koja je pogađala kokoške u Bataviji, Holandskoj Indiji. Eijkman, ne samo lekar, već i neumorni istraživač, bio je odlučan da pronađe uzrok i shvati o čemu se radu.

”Prvi znakovi uključivali su nestabilnu šetnju, i naprezanje u toku šetnje kako ne bi pali. Noge bi im bile raširene od slabosti, a koleno i gležanj savijeni. Često bi padali i prevrtali se dok hodaju. Kako bi bolest napredovala, kokoške bi ostajale ležati na boku, a pareza krila bi postajala očigledna iz njihovih uzaludnih pokušaja da ustane. Paraliza mišića tela bi se brzo širila odozdo naviše. Ubrzo bi kokoške postale nesposobne da same jedu, iako bi i dalje pokazivali pokrete gutanja. Pored toga, pojavljivali bi se simptomi koji ukazuju na početak pareze respiratornih mišića, što bi rezultiralo sporijim disanjem, otvaranjem kljuna, cijanotičnom kožom, savijenim vratom na unutra i povučenom glavom. Kokoške bi postajale sve pospanije. Telesna temperatura bi im padala za stepen ili dva ispod normalne.”

Ovi simptomi ukazuju na razvoj bolesti kod pilića koja je slična beriberiju kod ljudi.

Beli pirinač krivacpirinac i beriberi

Danima je Eijkman pažljivo posmatrao bolesne kokoške i piliće, pažljivo ih proučavao i tražio tragove koji bi ga doveli do odgovora. U jednom trenutku, uočio je ključnu razliku: bolesne kokoške su hranjene poliranim pirinčem (belim pirinčem), dok su zdrave kokoške dobijale nepolirani pirinč. (smeđi) Eijkmanova znatiželja ga je gurala dalje. Proveo je niz eksperimenata, hraneći kokoške različitim vrstama pirinča. Rezultati su bili kao što je očekivao: kokoške hranjene poliranim pirinčem oboljevale su, dok su one hranjene nepoliranim pirinčem ostale zdrave.

Takođe je potvrdio svoju teoriju kada je razgovarao sa medicinskim inspektorom zatvora na Javi. U tim razgovorima, Eijkman je otkrio da su zatvorenici koji su jeli smeđi pirinač imali manje od jednog slučaja beriberija na 10.000 zatvorenika, dok su zatvorenici koji su jeli beli pirinač imali jednog obolelog na svakih 39 zatvorenika. Ovaj podatak je snažno potvrdio vezu između ishrane i pojave beriberija, što je dodatno podržalo Eijkmanov rad.

Ovo otkriće pokazuje da je poliranje pirinča uklanjalo delove zrna koji su sadržavali supstancu koja sprečava bolest beriberija. Nakon što je pirinač bio poliran, ostali delovi zrna su uklonjeni ili oštećeni, što je rezultiralo nedostatkom ove supstance u ishrani. To oktriće je  kasnije identifikovan kao vitamin B1 ili tiamin, koji je važan za održavanje zdravlja nervnog sistema.

Ove informacije su imale veliki uticaj na razumevanje veze između ishrane i zdravlja, posebno u kontekstu bolesti koje su posledica nedostatka određenih hranljivih materija. Eijkmanovo delo je doprinelo poboljšanju zdravlja ljudi širom sveta. Njegov doprinos je prepoznat Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu 1929. godine. Eijkmanova otkrića postavila su osnovu za razumevanje vitamina i ukazala na važnost ishrane u prevenciji bolesti poput beriberija.

ostavite odgovor