Ultravioletno zračenje: Nemojte goreti na Suncu!

Šta je ultravioletno zračenje?

Ultravioletno (UV) zračenje je poseban tip energije koja dolazi od sunčeve svetlosti. Sigurno ste čuli za izraz UV zračenje, ili “ultraljubičasto zračenje” – to je upravo taj oblik zračenja.

Kada Sunce sija, šalje zrake energije prema Zemlji. Ovi zraci sadrže različite vrste energije, uključujući i ultravioletno (UV) zračenje. To je energija koju ne možemo videti golim okom, ali koja ima poseban uticaj na nas. Postoje tri glavna tipa ultravioletnih zraka UVA, UVB i UVC, koji se razlikuju prema svojoj dužini talasa.

UVA zrake imaju najdužu dužinu talasa. One su najprisutnije tokom celog dana i mogu prodreti duboko u kožu. UVA zrake su povezane s dugoročnim oštećenjem kože, kao što su prevremeno starenje, pojava bora i gubitak elastičnosti kože. One su prisutne čak i kada je oblačno ili se nalazite u zatvorenom prostoru, tako da je važno zaštititi kožu od ovih zraka čak i kada ne vidite Sunce.

UVB zrake imaju srednju dužinu talasa. One su najjače između 10 ujutro i 16h popodne i uzrokuju opekotine od Sunca. UVB zraci deluju na površinske slojeve kože i odgovorne su za crvenilo kože, peckanje i dugoročna oštećenja kao što su ožiljci od Sunca i rizik od razvoja raka kože.

UVC zrake imaju najkraću dužinu talasa. Srećom, većina UVC zraka se apsorbuju u atmosferi i ne stiže do površine Zemlje. Dakle, najveći deo UV zračenja s kojim smo suočeni dolazi u obliku UVA i UVB zraka.

Ultravioletno zračenje: SPF faktor i zašto je krema za sunčanje neophodna?

Sunce, to blistavo nebesko telo koje nas obasjava svojim toplim zracima… Ali čekaj malo, šta je ovo? Mama dolazi s tom dosadnom kremom za sunčanje, sprema se da nam je namaže na plaži. U redu, priznajmo svi, nije baš najuzbudljiviji deo letnjeg rituala. Ali znajte da postoji dobar razlog zašto nam mame insistiraju na tome – kreme za sunčanje su zapravo super važne!

Da, znam da se svi radujemo tropskom preplanulom tenu i da volimo da se osećamo kao prave zvezde na plaži, ali UV zraci sunca mogu nam napraviti ozbiljan haos na koži. Od opekotina i preranog starenja do ozbiljnijih bolesti poput raka kože, topli sunčevi zraci imaju potencijal da nam pokvare zabavu.

Šta je taj SPF faktor? SPF označava Sun Protection Factor, odnosno faktor zaštite od Sunca. On nam govori koliko dugo možemo ostati izloženi suncu pre nego što nam koža počne crveneti. Na primer, ako koristite kremu sa SPF 30, to znači da možete biti izloženi suncu 30 puta duže nego bez zaštite, pre nego što vam koža počne crveneti.

Regulativa u Australiji

Ultravioletno zračenje je poznato u Australiji, po svojoj intenzivnosti. Ova zemlja ima jedan od najviših nivoa UV zračenja na svetu, što može biti štetno za kožu i povećati rizik od opekotina, oštećenja kože i razvoja kožnih oboljenja. Svest o važnosti zaštite od Sunca postala je ključna u Australiji, gde su vlasti preduzele određene mere kako bi obezbedile sigurnost građana od štetnih efekata UV zraka. Prema trenutnim australijskim propisima, kreme za sunčanje moraju imati SPF faktor značajno veći od 50 da bi se ocenile kao 50+. Ovo “plus” znači da je ocena “najmanje” vrednosti koja je navedena. Na primer, ocena 51 nije dovoljna da bi krema bila ocenjena kao 50+. Da bi bila usklađena s propisima, krema za sunčanje mora imati SPF faktor od 60 ili više. Ova regulativa ima za cilj obezbeđivanje visokog nivoa zaštite od sunčevog zračenja.

Razlike između faktora

Leti, kada sedite u nekom kafiću, u hladu, SPF faktor 30 je obično dovoljan da pruži odgovarajuću zaštitu od sunčevog zračenja, pod uslovom da ga pravilno nanuesete i redovno nanosite. SPF faktor 30 znači da će zaštitna krema produžiti vreme potrebno za početak crvenila kože 30 puta u odnosu na vreme koje je potrebno da koža počne crveneti bez kreme. Međutim, važno je napomenuti da SPF faktor 50+ pruža još veću zaštitu od sunčevog zračenja u odnosu na SPF faktor 30. SPF faktor 50+ ima veću sposobnost da blokira UV zrake i smanji rizik od opekotina, oštećenja kože i razvoja kožnih oboljenja. Ovo je posebno važno kada se nalazite na plaži ili tokom produženog izlaganja Suncu.

Na plaži, gde je izloženost Suncu intenzivnija i gde je veća mogućnost opekotina od Sunca, preporučuje se korišćenja kreme sa SPF faktorom 50+ kako bi se obezbedila maksimalna zaštita. Takođe je važno primeniti druge mere zaštite od Sunca kao što su nošenje zaštitne odeće, šešira i sunčanih naočara, izbegavanje direktnog sunca u najintenzivnijim periodima dana i korišćenje suncobrana ili pronalaženje hladovine

Ali ultravioletno zračenje pomaže u sintezi vitamina D…

Sunčeva svetlost, posebno UVB zraci, igraju važnu ulogu u procesu stvaranja vitamina D u našem telu. Daću jednostavno objašnjenje, sa biohemijske tačke gledišta, kako to funkcioniše:

Kada se izlažemo suncčevim zracima, posebno tokom sunčanih dana, naša koža apsorbuje UVB zrake. Ovi zraci deluju kao “pokretač” koji započinje proces sinteze vitamina D. Unutar naše kože, postoji supstanca koja se naziva 7-dehidroholesterol, koja reaguje na UVB zrake. Kada UVB zraci udare u ovu supstancu, ona se transformiše u pre-vitamin D3. Ova pre-vitamin D3 zatim prolazi kroz još jedan proces unutar našeg tela. Pod uticajem toplote, pre-vitamin D3 se konvertuje u aktivni oblik vitamina D3. Konačno, ovaj aktivni oblik vitamina D3 cirkuliše kroz krvotok i ulazi u jetru i bubrege, gde se pretvara u konačni oblik vitamina D koji se naziva 25-hidroksivitamin D (25(OH)D). Ovaj oblik vitamina D je taj koji ima važnu ulogu u mnogim funkcijama našeg tela. Dakle, sunčevi zraci, tačnije UVB zraci, deluju kao pokretač koji inicira proces sinteze vitamina D u našoj koži. Kroz nekoliko koraka, vitamin D se formira i postaje dostupan za razne funkcije u našem telu.

Problem

Međutim, ponekad je potrebno dugo vreme izlaganja Suncu da bi se postigle preporučene doze vitamina D. Ovo se može delimično objasniti činjenicom da je efikasna sinteza vitamina D putem sunčevih zraka značajno smanjena kada je Sunce nisko na horizontu. Kao što je slučaj u zimskim mesecima. Takođe, treba uzeti u obzir individualne faktore kao što su tip kože, vreme izlaganja Suncu, lokacija i količina odeće koja pokriva kožu. Ovi faktori mogu uticati na brzinu sinteze vitamina D i mogu zahtevati duže izlaganje Suncu da bi se postigle željene doze vitamina D. Zbog toga, oslanjanje isključivo na sunčevu svetlost za zadovoljenje potreba za vitaminom D može biti izazovno, posebno u uslovima sa manje sunčanih dana ili kada su ljudi ograničeni u vremenu provedenom na otvorenom.

Kako uneti vitamin D, a ne goreti na Suncu?

Ultravioletno zračenje nije jedini način da vaše telo dobije dozu vitamina D, koja mu treba. Vitamin D se prirodno javlja u nekim namirnicama, mada u ograničenim količinama. Neke od najboljih prirodnih izvora vitamina D uključuju masnu ribu poput lososa, skuše i sardine, jaja, pečurke  i mlečne proizvode obogaćene vitaminom D, kao što su mleko, jogurt i sir. Takođe, neke namirnice, poput žitarica i sokova, mogu biti obogaćene vitaminom D. Onda, suplementi vitamina D su često korišćeni za nadoknadu nedostatka vitamina D. Dostupni su u obliku vitamina D2 i vitamina D3 Oba oblika mogu biti efikasna u podizanju nivoa vitamina D u organizmu. Preporučena doza suplemenata vitamina D varira u zavisnosti od individualnih potreba i saveta zdravstvenih stručnjaka.