451views
Normalne laboratorijske vrednosti tokom trudnoće
Trudnoća je period velikih fizioloških promena u organizmu žene. Ove promene utiču na brojne laboratorijske parametre, pa je važno razumeti koje su normalne vrednosti i kako se razlikuju od onih kod žena koje nisu trudne.
Gvožđe u trudnoći – povećane potrebe i rizik od deficita
Zašto raste potreba za gvožđem u trudnoći?
Gvožđe je neophodno za:
Sintezu hemoglobina- Tokom trudnoće, zapremina krvi trudnice se povećava za 40–50%, što znači da je potrebno više hemoglobina kako bi se obezbedio dovoljan transport kiseonika i za majku i za bebu. Ako nema dovoljno gvožđa, hemoglobin se ne može pravilno sintetisati, što može dovesti do anemije u trudnoći, umora i smanjene isporuke kiseonika fetusu.
Razvoj fetusa i stvaranje fetalnih eritrocita- Fetus zahteva gvožđe za razvoj sopstvenih crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), koji su neophodni za prenos kiseonika do svih tkiva u njegovom telu. Tokom trudnoće, fetus preuzima gvožđe iz majčinog krvotoka kako bi formirao svoj hemoglobin i cirkulatorni sistem. Ovaj proces je najintenzivniji u drugom i trećem trimestru, kada se povećava broj fetalnih eritrocita. Ako trudnica nema dovoljno gvožđa, može doći do smanjenog snabdevanja kiseonikom, što može negativno uticati na rast i razvoj bebe.
Održavanje normalne funkcije placente.
Tokom trudnoće, potrebe za gvožđem rastu sa 18 mg dnevno (kod žena koje nisu trudne) na čak 27–30 mg dnevno.
Kako se sprečava?
Unos hrane bogate gvožđem (crveno meso, spanać, mahunarke).
Suplementacija gvožđem, posebno od 16. nedelje trudnoće.
Sniženje uree i kreatinina – povećana bubrežna filtracija
Zašto urea i kreatinin opadaju tokom trudnoće?
Tokom trudnoće, srce pumpa više krvi kako bi snabdevalo i majku i bebu. Protok krvi kroz bubrege raste za 50%, jer se kroz njih filtrira veća količina tečnosti. Kada više krvi dolazi do bubrega, oni moraju brže da rade kako bi obradili tu tečnost. Posledica toga je niži nivo uree i kreatinina u krvi je. To je normalna pojava u trudnoći i ne znači da bubrezi loše funkcionišu.
Urea – krajnji produkt metabolizma proteina.
Kreatinin – metabolički otpad iz mišića.
Zbog povećane funkcije bubrega, njihova koncentracija u krvi opada.
Normalne vrednosti uree u trudnoći:
2.0–5.0 mmol/L (niže nego kod žena koje nisu trudne, gde je 2.5–7.5 mmol/L).
Normalne vrednosti kreatinina u trudnoći:
35–70 μmol/L (niže nego kod žena koje nisu trudne, gde je 50–100 μmol/L).
Ako su urea i kreatinin povišeni u trudnoći, to može ukazivati na:
Oštećenje bubrega (pijelonefritis, preeklampsija).
Dehidraciju (česta kod trudnica sa povraćanjem – hiperemeza gravidarum).
Prekomeran unos proteina u ishrani.
Šećer u mokraći i gestacijski dijabetes u trudnoći
Tokom trudnoće, telo prolazi kroz brojne promene, uključujući i promene u radu bubrega i metabolizmu šećera. Jedna od tih promena je smanjenje bubrežnog praga za glukozu, što znači da bubrezi lakše propuštaju šećer u mokraću. Zbog toga oko 70% trudnica ima glukozu u urinu (glikozurija), što je najčešće normalno i ne znači odmah da postoji dijabetes.
Međutim, postoje trudnice kod kojih šećer u krvi postane previsok, što može dovesti do gestacijskog dijabetesa – stanja koje može ugroziti zdravlje i majke i bebe ako se ne otkrije na vreme.
Oralni test opterećenja glukozom (OGTT) je najpouzdaniji način da se otkrije gestacijski dijabetes. Ovaj test se preporučuje svim trudnicama između 26. i 28. nedelje trudnoće.
Kako izgleda OGTT test?
Trudnica dolazi u laboratoriju ujutru, natašte (bez jela 8-12h pre testa).
Uzimaju se prvi uzorci krvi da se izmeri nivo šećera pre unosa glukoze.
Trudnica popije rastvor 75 g glukoze razblažen u vodi.
Nakon 1 sata uzima se drugi uzorak krvi. Nakon 2 sata uzima se treći uzorak krvi.
Normalni rezultati OGTT testa:
Pre opterećenja: ≤ 5.1 mmol/L
Nakon 1h: ≤ 10.0 mmol/L
Nakon 2h: ≤ 8.5 mmol/L
Ako vrednosti prelaze ove granice, dijagnostikuje se gestacijski dijabetes i lekar određuje dalji plan ishrane i lečenja.
Zašto je važno otkriti gestacijski dijabetes na vreme?
Ako se ne prepozna i ne leči, gestacijski dijabetes može imati ozbiljne posledice za bebu i majku:
Kongenitalne malformacije – nepravilnosti u razvoju bebe zbog visoke koncentracije šećera.
Makrozomija (prevelika težina bebe) – što može otežati porođaj i povećati rizik od carskog reza.
Perinatalna smrt – u težim slučajevima, nekontrolisan dijabetes može ugroziti život bebe pre ili neposredno nakon porođaja.
D-dimeri u trudnoći
D-dimeri su produkti razgradnje fibrina, proteina koji učestvuje u stvaranju krvnih ugrušaka. Njihovo prisustvo u krvi ukazuje na to da telo aktivno razgrađuje ugruške.
U trudnoći, zbog fizioloških promena u koagulaciji, D-dimeri su prirodno blago povišeni. Povećanje se dešava postepeno tokom trudnoće, pa su vrednosti više u trećem trimestru nego u prvom.
Šta znači ekstremno visok D-dimer?
Ako su vrednosti znatno više od očekivanih za određeni trimestar, može postojati rizik od:
Duboke venske tromboze (DVT) – krvni ugrušak u dubokim venama, najčešće nogu.
Plućne embolije (PE) – ozbiljno stanje gde se ugrušak iz vena premesti u pluća.
Preklampsije i HELLP sindroma – komplikacije trudnoće povezane sa poremećajima koagulacije.
Kada se radi analiza D-dimera?
Ako trudnica ima simptome tromboze, poput oticanja noge, bola ili crvenila.
Kod sumnje na preeklampsiju, gde je poremećena funkcija krvnih sudova i jetre.
Ako postoji porodična istorija trombofilija ili prethodni trombotični incidenti.
Proteini u krvi tokom trudnoće
Ukupni proteini u krvi predstavljaju zbir svih proteina, uključujući albumin i globuline. Oni su važni za održavanje balansa tečnosti u organizmu, transport hranljivih materija i imunološku funkciju.
Normalne vrednosti ukupnih proteina u trudnoći: 60–80 g/L
U trudnoći se može primetiti blago sniženje, što je normalna fiziološka pojava.
Zašto proteini u krvi opadaju tokom trudnoće?
Povećanje volumena krvi – Tokom trudnoće, zapremina plazme raste za 40–50%, što dovodi do razređenja proteina u krvi.
Smanjena sinteza albumina – Jetra proizvodi manje albumina, što je normalno prilagođavanje organizma trudnoći.
Povećana potrošnja proteina – Proteini su neophodni za rast fetusa, placente i povećanje mišićne mase materice.
Kada nizak nivo proteina može ukazivati na problem?
Ako su ukupni proteini značajno ispod normalnih vrednosti, mogu ukazivati na:
Malnutriciju – nedovoljan unos proteina kroz ishranu.
Bolesti jetre – smanjena sinteza proteina.
Hronične bubrežne bolesti – gubitak proteina kroz mokraću.
Preeklampsiju – stanje u kojem bubrezi izlučuju previše proteina, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
add a comment
