Clean label ili čista deklaracija

Jeste li ikada čuli za pojam “clean label”? Da li ste se ikada zapitali šta tačno znači ovaj izraz koji se sve više provlači kroz prehrambenu industriju? U današnjem svetu, gde se sve više ljudi okreće zdravijem načinu života i svesno bira hranu koju konzumira, “clean label” je postao jedan od najpopularnijih trendova. Ovaj koncept se odnosi na proizvode koji sadrže minimalan broj sastojaka, bez upotrebe veštačkih aditiva ili konzervansa. Ali šta to zapravo znači za potrošače i za samu prehrambenu industriju? U ovom tekstu ćemo istražiti fenomen “clean label” i njegov uticaj na naše izbore hrane.

Šta je clean label zapravo?

Clean label je koncept koji se sve više ističe u prehrambenoj industriji, a podrazumeva proizvode koji ne sadrže veštačke aditive, konzervanse ili boje. Osnovna ideja je pružiti potrošačima transparentnost u vezi sa sastojcima i načinom proizvodnje hrane. Clean label trend ima nekoliko ključnih principa. Prvo, proizvodi sa ”čistim deklaracijam”a imaju jednostavniju listu sastojaka, često sastavljenu od prirodnih sastojaka koje ljudi prepoznaju i razumeju. Drugo, takvi proizvodi izbegavaju upotrebu veštačkih aditiva, konzervansa ili boja. Treće, često se daje prednost prirodnim alternativama za konzervisanje i bojenje hrane. Osim toga, proizvodi sa ”čistim deklaracijama” obično su manje procesuirani i sadrže manje hemijskih dodataka.

Postoji nekoliko razloga za porast popularnosti clean label proizvoda. Potrošači sve više traže zdravije opcije hrane i pića, te se interesuju za ono što unose u svoje telo. Čiste deklaracije pruža im transparentnost i omogućava da donesu informisane odluke o svojoj ishrani. Potrošači takođe žele smanjiti unos veštačkih sastojaka i izbegavati potencijalno štetne aditive ili alergene.

Kako je prehrambena industrija odgovorila na clean label trend?

Clean label trend predstavlja značajan uticaj na prehrambenu industriju, i mnogi proizvođači hrane su reagovali prilagođavanjem svojih proizvoda i poslovnih praksi kako bi odgovorili na zahteve potrošača. Evo kako je prehrambena industrija odgovorila na clean label trend:

Pojačana transparentnost: Mnoge kompanije su se usredsredile na transparentnost i jasnost u vezi sa sastojcima svojih proizvoda. Obeležavanje proizvoda sa preciznim informacijama o sastojcima, kao i uklanjanje nepotrebnih ili kontroverznih aditiva, postalo je uobičajena praksa. Takođe su poboljšane deklaracije proizvoda kako bi bile razumljivije i dostupne potrošačima.

Održivi i lokalno dobijeni sastojci: Clean label trend je takođe podstakao rast interesa za održivu proizvodnju hrane i korišćenje lokalno dobijenih sastojaka. Proizvođači su sve više skloni izvorima hrane koji su organski, bez pesticida i genetski modifikovanih organizama. Povezivanje sa lokalnim dobavljačima i farmerima postalo je prioritet kako bi se osigurala kvalitetna hrana.

Rebranding i marketinški napori: Kompanije su uložile napore u rebranding i marketing kako bi istakle svoje clean label proizvode. Oznake kao što su “bez aditiva”, “prirodno”, “čisto” ili “organsko” postaju sve prisutnije na ambalaži proizvoda.

Uloga ambalaže

Ambalaža igra važnu ulogu u clean label trendu. Pored same hrane i sastojaka, potrošači sve više obraćaju pažnju na ambalažu proizvoda i njenu održivost. Održiva ambalaža odražava brigu za okolinu i doprinosi smanjenju negativnih uticaja na planetu.  Ambalaža koja se može ponovno koristiti postaje sve popularnija. Ovo može uključivati staklene ili metalne posude koje se mogu koristiti iznova umesto jednokratne plastike. Potrošači su sve više svesni problema prekomerne upotrebe plastične ambalaže i traže alternative koje se mogu višekratno koristiti. Korišćenje materijala poput kartona, papira ili stakla koji se mogu reciklirati pomaže u smanjenju otpada i negativnih uticaja na životnu sredinu. Proizvođači sve više koriste reciklirane materijale u svojoj ambalaži kako bi zatvorili krug recikliranja i smanjili potrošnju neobnovljivih resursa.

Tehničke poteškoće

Tehničke poteškoće i izazovi u proizvodnji bez veštačkih aditiva predstavljaju važan aspekt clean label- čista deklaracija trenda. Iako je sve veći broj potrošača zainteresovan za proizvode sa minimalnim brojem sastojaka, eliminisanje veštačkih aditiva iz hrane može predstavljati određene izazove za prehrambenu industriju.

Zašto?

Konzervansa  igraju važnu ulogu u produžavanju roka trajanja hrane. Kada se odluče za proizvodnju bez aditiva, proizvođači se suočavaju sa izazovom očuvanja svežine i stabilnosti proizvoda. Pronalaženje prirodnih alternativa koje efikasno produžavaju rok trajanja i štite hranu od kvarenja može biti tehnički zahtevno. Veštačke boje se često koriste kako bi se proizvodima dala željena boja i estetski izgled. Kada se izbegavaju veštačke boje, proizvođači se suočavaju sa izazovom pronalaženja prirodnih izvora boja koji mogu pružiti željeni vizuelni apel proizvoda. Takođe je važno postići doslednost boje iz serije u seriju kako bi se održala prepoznatljivost brenda. Proizvodnja bez veštačkih aditiva može zahtevati promene u proizvodnim procesima i tehnologijama. Proizvođači se često suočavaju sa potrebom za prilagođavanjem postupaka proizvodnje kako bi se efikasno radilo sa prirodnim sastojcima i očuvala kvaliteta proizvoda. Ovo može uključivati prilagođavanje formulacija, promene u proizvodnim linijama i upotrebu naprednih tehnologija za održavanje svežine i stabilnosti.

Pomalo i neznanje

Iako se nazivi sastojaka u prehrambenim proizvodima često moraju koristiti u skladu sa regulativama, to može dovesti do nedoumica i zabune kod potrošača. Jedan primer koji ilustruje ovu situaciju je upotreba askorbinska kiselina, umesto vitamina C na deklaraciji proizvoda. Askorbinska kiselina je zapravo hemijski naziv za vitamin C, ali mnogi potrošači ne prepoznaju ovu naučnu terminologiju. Kada vide “askorbinska kiselina” na listi sastojaka, mogu biti zbunjeni i možda misle da se radi o nekom veštačkom ili nepoželjnom sastojku. Međutim, kada je isti sastojak naveden kao “vitamin C”, potrošači ga odmah prepoznaju kao prirodni sastojak koji je koristan za njihovu ishranu.

Ovaj primer pokazuje koliko je važno razumeti regulatorne zahteve u vezi sa deklaracijom hrane. Iako se često koriste naučni nazivi kako bi se zadovoljile pravne obaveze, komunikacija sa potrošačima može biti efikasnija kada se koriste prepoznatljivi i razumljivi nazivi sastojaka. Važno je naglasiti da postoji stroga regulativa koja štiti potrošače i zahteva tačno označavanje sastojaka. Svi sastojci u hrani prolaze kroz bezbednosne procene pre nego što se mogu koristiti u proizvodnji. Bezbednost i kvalitet hrane su prioriteti za prehrambenu industriju, bez obzira na nazive sastojaka koji se koriste.

Kako biste bili informisani potrošač, uvek je preporučljivo pažljivo čitati deklaracije proizvoda i informisati se o sastojcima koji se koriste. Ako niste sigurni u nešto ili imate pitanja, možete se obratiti proizvođaču ili se posavetovati sa tehnolozima prehrambene tehnologije. Na taj način možete doneti informisane odluke o hrani koju konzumirate, uključujući i proizvode koji se pridržavaju clean label principa.