Lekovi za razredjivanje krvi

Lekovi za razredjivanje krvi: Kako funkcionišu i koja su rizici?

Oralni antikoagulansi, poznati i kao lekovi za razređivanje krvi, igraju ključnu ulogu u prevenciji ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, kao što su tromboembolije, infarkti i moždani udari. Međutim, njihova upotreba nije bez rizika. Ovi lekovi, koji se obično koriste za smanjenje mogućnosti formiranja krvnih ugrušaka, mogu izazvati niz neželjenih dejstava, posebno ako se ne doziraju precizno ili ako se koriste u kombinaciji s drugim lekovima. U ovom članku, objasnićemo kako funkcionišu lekovi za razredjivanje krvi, koja su neželjena dejstva, koji su najčešći rizici i kako se pažljivo doziraju za svakog pacijenta.

Šta su oralni antikoagulansi?

Oralni antikoagulansi, lekovi za razredjivanje krvi, su lekovi koji utiču na sposobnost krvi da se zgruša. Deluju na različite faktore zgrušavanja u krvi, sprečavajući stvaranje krvnih ugrušaka. Najčešće se koriste za prevenciju i lečenje tromboembolijskih stanja, kao što su duboka venska tromboza (DVT), plućna embolija, atrijalna fibrilacija, i kod pacijenata sa veštačkim srčanim valvulama ili nakon srčanog udara.

Ovi lekovi su posebno korisni kod pacijenata koji su u visokom riziku od stvaranja ugrušaka, jer mogu pomoći u sprečavanju ozbiljnih komplikacija kao što su moždani udari ili infarkti miokarda. Međutim, zbog svog uticaja na krvnu koagulaciju, oni nose rizik od krvarenja, što je glavni neželjeni efekat koji zahteva pažljivo praćenje i prilagođavanje doze.

Kako se doziraju oralni antikoagulansi?

Oralni antikoagulansi (lekovi za razredjivanje krvi) moraju se pažljivo dozirati jer je razlika između efikasne doze i one koja može izazvati ozbiljna krvarenja vrlo mala. Ključ za pravilno doziranje je praćenje vrednosti INR-a (internacionalnog normalizovanog odnosa), koji pokazuje koliko je krv “razređena” u odnosu na normalno stanje.

Šta je INR?

INR je test koji meri vreme zgrušavanja krvi.

Zamislite da ste u poseti laboratoriji i želite da uradite test za INR.

Pitanje pacijenta:
“Šta je to INR i zašto mi treba?”

INR je test koji meri koliko brzo ili sporo se vaša krv zgruša u odnosu na normalnu vrednost. Da biste to shvatili, zamislite da krv ima sposobnost da se zgruša kad je potrebno (na primer, kada se posečete) kako bi zaustavila krvarenje. Međutim, neki ljudi moraju da uzimaju lekove (kao što je varfarin ili drugi lekovi za razređivanje krvi) kako bi im krv ostala „nekoliko stepeni“ „razređena“, kako bi sprečili stvaranje krvnih ugrušaka. Ali, ako je krv „previše razređena“, to može dovesti do ozbiljnih krvarenja.

Laboratorijski test meri kako je vaša krv razređena ili kako se ona koaguliše u odnosu na normalne vrednosti. Na osnovu rezultata, lekar može da odluči da li treba da poveća ili smanji dozu leka koji koristite za razređivanje krvi.

Primer iz stvarnog života:

Marko, 60-godišnji pacijent, na terapiji varfarinom zbog problema sa trombozama. Želeo je da proveri kako se njegova terapija ponaša, pa ide u laboratoriju da uradi INR test.

Marko se upućuje u laboratoriju, gde laboratorijski tehničar uzima uzorak krvi. Nakon nekoliko minuta, Marko dobija svoj rezultat.

Rezultat INR testa:

INR = 1.0

Šta ovo znači?

INR = 1.0 znači da Markova krv zgruša u normalnom vremenu i da njegova terapija nije potrebna. Ova vrednost je “normalna” za zdravu osobu koja ne uzima lekove za razređivanje krvi.

A šta ako je INR viši?

Recimo da Marko sledeći put testira INR = 3.5.

INR = 3.5 znači da je krv previše razređena, što povećava rizik od krvarenja. U ovom slučaju, lekar će možda smanjiti dozu Markovog leka kako bi smanjio rizik od ozbiljnog krvarenja.

Normalni INR za osobu koja ne koristi lekove za razređivanje krvi je oko 1.0.

Ako koristite lekove za razređivanje krvi, vaš lekar će ciljati INR u određenom opsegu, na primer, između 2.0 i 3.0 ako imate duboku vensku trombozu ili pulmonealnu emboliju.

Ako je vaš INR previše visok, to znači da je krv „previše razređena“ i može doći do krvarenja.

Koji su rizici i neželjena dejstva?

Glavni rizik kod korišćenja oralnih antikoagulansa je krvarenje, koje može biti blago (poput modrica ili lakših krvavljenja iz nosa) ili teško (krvarenje u unutrašnje organe, mozak, gastrointestinalni trakt). Ostali simptomi koji mogu ukazivati na ozbiljno krvarenje uključuju:

Hematuriju (krv u urinu)

Crnu stolicu (koja može biti znak unutrašnjeg krvarenja)

Modrice koje se lako pojavljuju

Krvavljenje iz desni ili usta

Bol u stomaku ili glavobolja, što može ukazivati na unutrašnje krvarenje

Interakcije sa drugim lekovima

Jedan od razloga zbog kojih je precizno doziranje antikoagulansa izazovno je interakcija sa drugim lekovima. Neki lekovi mogu povećati rizik od krvarenja, dok drugi mogu smanjiti efikasnost antikoagulansa.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID): Diklofenak, ibuprofen, naproksen. Ovi lekovi mogu povećati rizik od krvarenja, posebno u gastrointestinalnom traktu.

Acetilsalicilna kiselina (Aspirin, Andol): Često se koristi za prevenciju srčanih bolesti, ali u kombinaciji sa antikoagulansima može povećati rizik od unutrašnjeg krvarenja.

Antiaritmici: Lekovi poput amiodarona i propafenona mogu pojačati efekat antikoagulansa.

Antimikrobni lekovi: Kao što su metronidazol, eritromicin, flukonazol, sulfonamidi i drugi antibiotici i antifungici, koji mogu uticati na metabolizam antikoagulansa.

Antidijabetici: Neki lekovi za lečenje dijabetesa, poput metformina, mogu povećati efekte antikoagulansa.

Testosteron i anabolički steroidi: Ovi lekovi mogu povećati rizik od krvnih ugrušaka i narušiti ravnotežu.

Gingko biloba: Biljni suplementi poput Gingko bilobe takođe mogu povećati rizik od krvarenja.

Kako sigurno ublažiti glavobolju ako ste na antikoagulantima

Ako ste na antikoagulantnoj terapiji (lekovima koji razredjuju krv, kao što je varfarin) i suočavate se sa jakom glavoboljom, veoma je važno da budete pažljivi prilikom uzimanja lekova za ublažavanje bola. Neki lekovi, naročito brufen), mogu ozbiljno povećati rizik od krvarenja, što može biti opasno, posebno ako već uzimate lekove koji utiču na zgrušavanje krvi.

Evo šta možete učiniti kako biste sigurno ublažili glavobolju:

1. Izbegavajte NSAID lekove poput ibuprofena i aspirina

Lekovi kao što su ibuprofen i aspirin često se koriste za ublažavanje bolova i smanjenje upale. Međutim, ovi lekovi mogu povećati rizik od krvarenja, naročito kada se koriste u kombinaciji sa antikoagulansima.

2. Posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom

Pre nego što uzmete bilo koji lek za glavobolju, uvek se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom. Oni mogu preporučiti sigurnije alternative koje neće uticati na efikasnost vašeg antikoagulantnog lečenja. Na primer, paracetamol (acetaminofen), koji je čest sastojak lekova protiv bolova (poput Panadola), obično je bezbedniji za upotrebu u kombinaciji sa antikoagulansima. Međutim, i dalje je važno pratiti uputstvo lekara, jer prekomerna upotreba paracetamola može uticati na funkciju jetre.

3. Obratite se lekaru ako glavobolja traje ili je veoma jaka

Ako vaša glavobolja ne prestaje ili je izuzetno intenzivna, obavezno se obratite lekaru. Glavobolja može biti simptom ozbiljnijeg stanja, poput povišenog pritiska ili čak unutrašnjeg krvarenja, posebno ako uzimate antikoagulante. Lekar će proceniti uzrok glavobolje i pružiti odgovarajući tretman.

4. Pratite redovno INR vrednosti

Ako ste na antikoagulantnoj terapiji, kao što je varfarin, važno je redovno pratiti vrednosti INR (internacionalni normalizovani odnos). INR test meri vreme koje je potrebno vašoj krvi da se zgruši, i osigurava da je vaša krv u odgovarajućem opsegu: ni previše razređena (što može povećati rizik od krvarenja), ni previše zgrušana (što može povećati rizik od stvaranja trombova).