328views
Marketinški trikovi u prehrambenoj industriji: Kako nas zavaravaju etikete i ambalaže
Često se oslanjamo na etikete i ambalaže proizvoda kako bismo procenili njihovu nutritivnu vrednost, ne shvatajući da mnoge kompanije koriste psihološke trikove kako bi nas ubedile da je njihov proizvod zdraviji nego što zapravo jeste. Pojmovi poput “ne sadrži dodate šećere” i “sadrži omega-3 masne kiseline” su primeri kako jedan povoljan aspekt proizvoda može stvoriti iluziju da je čitav proizvod koristan za zdravlje. Pored toga, marketinški trikovi kao što su “portion distortion” ili manipulacija bojom pakovanja dodatno zbunjuju potrošače, dok visoka cena često stvara utisak boljeg kvaliteta.
Upotreba “Health Halo” efekat
“Health Halo” efekat se javlja kada se proizvod koji ima jedan zdravi aspekt (npr. “sadrži omega-3 masne kiseline” ) automatski percipira kao zdraviji, iako ostali sastojci ili svojstva proizvoda nisu nužno zdravi. Odnosno, to je psihološki fenomen koji se dešava kada potrošači procenjuju proizvod kao zdraviji nego što zaista jeste, na osnovu jedne pozitivne karakteristike. Ovaj efekat koristi se kao marketinški trik jer se jedinstvene ili povoljne osobine proizvoda mogu generalizovati na celokupni proizvod, što stvara pogrešan utisak o njegovoj nutritivnoj vrednosti
Mnoge kompanije koriste ovu taktiku u pakovanjima za grickalice. Na primer, pakovanje čipsa može biti označeno kao ”obogaćen vitaminima”, ali to ne znači da je čips zapravo zdrav jer je još uvek prepun soli i nezdravih masti. Ovaj trik koristi se zato što potrošači obično poveziju jednu zdravu karakteristiku sa celokupnim proizvodom, što stvara pogrešan utisak o njegovoj celokupnoj nutritivnoj vrednosti.
Onda, mnogi kolači i grickalice se reklamiraju sa tvrdnjama kao što su “ne sadrži trans-masti” ili “sadrži vitamine i minerale”, što izaziva percepciju da je proizvod zdraviji, dok su zapravo prepunjeni šećerima i lošim mastima.
Portion distortion
Jedan manje poznat trik koji se koristi u marketingu hrane je “portion distortion” (distorzija porcija).
Naprimer, pakovanje keksa koje na etiketi prikazuje da ima samo 100 kalorija po porciji. Ali, kad pogledate veličinu porcije, recimo da je to samo jedan keks, dok je stvarna uobičajena porcija 3-4 keksa koje bi većina ljudi pojela. Ako bi ljudi pojeli čitav paket, zapravo bi uneli puno više kalorija nego što se navodi na etiketi.
Ovaj trik koristi se kako bi se prikazao proizvod kao zdraviji ili manje kaloričan nego što je stvarno. Distorzija porcija može zbuniti potrošače i naterati ih da misle da jedu manje nego što zapravo jedu, što može doprineti prekomernom unosu kalorija ili drugih nezdravih sastojaka, poput šećera ili masti.
Dakle, iako proizvod može izgledati “manje kaloričan” prema oznakama na pakovanju, realnost je da porcija koju konzumiramo u stvarnosti može biti znatno veća, što može uticati na našu ishranu i zdravlje.
Gazirana pića često imaju etiketu koja kaže da jedna porcija ima, na primer, 150 kalorija. Međutim, na etiketi može pisati da je porcija samo “jedna čaša” (ili 200 ml), dok je u stvarnosti većina ljudi koja pije gazirane napitke obično popije celu flašu (koja može imati 500 ml ili više). Dakle, dok etiketa tvrdi da je samo 150 kalorija, ako popijete celu flašu, zapravo ste uneli 375 kalorija, što je gotovo duplo više nego što je prikazano na pakovanju.
Visoka cena, bolji proizvod
Ne, nužno.
Cena proizvoda je veoma važna za odluke koje donose potrošači. Kada neko vidi proizvod, cena može da im kaže da li je taj proizvod dobar ili loš, skupi ili jeftin. Na primer, ako je cena neke hrane visoka, ljudi često misle da je ta hrana bolja kvaliteta, a ako je cena niska, možda misle da nije tako dobra.
Premium cena: Ovo je kada kompanija postavi vrlo visoku cenu da bi proizvod delovao luksuzno i kvalitetno. Na primer, ako kupujete organski džem u maloj staklenoj tegli, cena može biti viša jer ljudi veruju da je zdraviji i prirodniji, pa su spremni da plate više.
Konkurentska cena: Ovo je kada je cena proizvoda postavljena u skladu sa konkurencijom. Ako svi prodaju slične proizvode, cena će biti postavljena tako da privuče potrošače, ali i da bude konkurentna. Na primer, ako svi prodaju čips za 100 dinara, i vi ćete postaviti svoju cenu na istu vrednost da biste privukli kupce.
Ponekad proizvod košta više samo zbog skupih reklama i drugih marketinških troškova. Možda sam proizvod nije značajno bolji, ali je zbog visokih troškova promocije skuplji.
”Ne sadrži dodate šećere”
Etiketa “Ne sadrži dodate šećere” često se koristi kao marketinški trik koji može zbuniti potrošače i navesti ih da pomisle da je proizvod zdraviji nego što zapravo jeste. Na prvi pogled, ova oznaka sugeriše da proizvod ne sadrži dodane rafinisane šećere, što je sigurno atraktivno za one koji žele smanjiti unos šećera. Međutim, to ne znači da proizvod nije bogat prirodnim šećerima, koji su često prisutni u sastavu, naročito u proizvodima poput sušenog voća.
Sušeno voće, na primer, može imati značajnu količinu prirodnih šećera, kao što su fruktoza i glukoza, koji ostaju koncentrisani tokom procesa sušenja. Iako proizvod ne sadrži dodate šećere, visoka koncentracija prirodnih šećera može učiniti da unos kalorija bude prilično visok, što može biti zbunjujuće za potrošače koji misle da se radi o zdravoj opciji.
Stoga, važno je da potrošači budu pažljiviji i obrate pažnju na celokupni nutritivni sastav proizvoda, a ne samo na marketinške etikete. “Ne sadrži dodate šećere” ne znači nužno da je proizvod u potpunosti zdrav, jer i prirodni šećeri mogu doprineti povećanom unosu kalorija i šećera.
Svetla ambalaža zdrava, ali ne i ukusna
Da li ste ikada primetili da neki proizvodi izgledaju zdravije samo zbog boje pakovanja? Na primer, mnogi ljudi smatraju da je proizvod sa plavim ili zelenim pakovanjem zdraviji, dok crvena ili žuta pakovanja često deluju manje zdravo. Ovo nije slučajno – boja pakovanja može zaista da utiče na to kako mi ocenjujemo zdravlje proizvoda, čak i pre nego što ga probamo.
Jedno istraživanje je otkrilo da su proizvodi sa svetlim pakovanjima, poput svetlo plave ili svetlo žute boje, bili ocenjeni kao zdraviji od proizvoda sa tamnijim ili živopisnijim bojama. Ali, evo zanimljivog dela: iako su svetla pakovanja povećala percepciju zdravlja proizvoda, ona su takođe smanjila želju da kupimo proizvod. Potrošači su smatrali da proizvodi sa svetlim pakovanjima nisu baš ukusni, što je uticalo na to da manje žele da ih kupe.
Zašto je ovo važno? To nam pokazuje kako boje koje vidimo na pakovanjima mogu da utiču na naše odluke, ne samo u vezi sa zdravljem, već i sa ukusom proizvoda. Ako želimo da proizvod izgleda zdravije, dizajneri često koriste svetle boje, ali istovremeno mogu smanjiti našu želju da ga probamo zbog utiska da nije ukusan.
”10 od 10 doktora preporučuje ovaj proizvod”
Ah, da, “10 od 10 doktora preporučuju naš proizvod” – zvuči kao nešto što biste očekivali u reklami za neki suplement ili savršen proizvod za zdravlje. Ali, hajde da zaronimo dublje u tu sjajnu tvrdnju.
Prvo, ko su ti doktori? Da li su to poznati medicinski stručnjaci, sa dugogodišnjim iskustvom? Ili je to zapravo grupa nekih doktora iz, recimo, “Društva doktora za promovisanje proizvoda X”? Da, sigurno je da su svi oni vrhunski eksperti u oblasti zdravlja i da su temeljno istraživali sve komponente ovog proizvoda, zar ne? Možda su ti doktori čak, kako da kažemo… nekoliko članova porodice? Ili su možda stvarno samo ljudi koji su dobili besplatan proizvod u zamenu za svoje „preporuke“?
I zašto oni zapravo preporučuju proizvod? Da li je proizvod zapravo naučno dokazano bolji od svih drugih sličnih proizvoda na tržištu? Možda. A možda je samo da je im „davao“ proizvod koji je zvučao jako dobro i koji je delovao kao prava stvar, a onda su im rekli da napišu preporuku i stave svoj pečat (i to sve bez ikakvih stvarnih kliničkih testova). Ko zna?
I kao što smo već spomenuli, tvrdnja da „svi doktori“ nešto preporučuju je previše lepa da bi bila istinita. Ako je 10 doktora bilo dovoljno da se ovaj proizvod smatra vrhunskim, šta ćemo sa svim ostalim doktorima koji možda imaju potpuno suprotan stav? Ali, to nikada nećete čuti u reklami, zar ne? Čisto zato što bi tada reklama bila mnogo manje seksi – jer ko bi želeo da kupi proizvod koji nije „preporučeno“ od strane svih doktora?
Dakle, sledeći put kada čujete ovako „stručnu“ izjavu, zapitajte se: „Ko su ti doktori, šta zapravo preporučuju, i zašto?“ A možda i počnite da se pitate da li bi vaš doktor preporučio da uzmete u obzir zdrav razum pre nego što verujete svemu što vam kažu marketinški stručnjaci.
Modeli koji promovišu burger, čips, ili šta god
Ništa ne utiče na naš izbor hrane kao što to čini savršen izgled. Očigledno, kada vidimo fotografije prelepih žena, muškarce, potpuno obuzima želja da pojedu sve što je u toj ambalaži, bez obzira na to da li je to kalorijama bogat hamburger ili čips. Ko bi mogao da odoli hrskavim krompirićima, kad su uokvireni u savršenom osmehu i zrače samopouzdanjem? Naravno, sve to se dešava nesvesno – lepa žena = zdraviji izbor hrane, zar ne?
Svi znamo da je ishrana duboko povezana sa estetikom, naročito kad se prate trendovi sa društvenih mreža, gde je lepota uvek bila najvažniji faktor za bilo šta.
Primer reklame za čips, gde je glavni model prelepa žena u elegantnoj haljini, sa savršenim osmehom i dugom, savršenom kosom. Kamera se fokusira na nju dok uzima šaku čipsa iz pakovanja, a iza nje je savršeno postavljen sto sa osvetljenjem koje je izdvaja iz svakog kadra. I sada, mi, automatski pretpostavljamo da je ovaj čips zapravo zdrav jer ga jede žena koja izgleda kao dmodel (ili i jeste model) a i poruka reklame nas uverava da je sve to u redu. Ne pitamo se da li je možda čips prepun soli i nezdravih masti – jer, šta više da tražimo kad imamo savršenu ženu koja se smeška i jede baš to, i govorimo nam da je to sasvim OK.
add a comment
