Povišen D-dimer

Šta je D-dimer

D-dimer je protein koji nastaje kao nusprodukt kada se krvni ugrušak razgrađuje u organizmu.

Kada telo formira ugrušak da bi zaustavilo krvarenje, poput onog nakon posekotine, ono takođe aktivira procese za njegovo kasnije uklanjanje kada više nije potreban. Ovaj proces se zove fibrinoliza, pri čemu se ugrušak rastvara, a kao rezultat toga oslobađaju se fragmenti fibrina, uključujući D-dimer.

Njegovo prisustvo u krvi može se meriti laboratorijskim testom, što pomaže lekarima da procene da li postoji abnormalno zgrušavanje krvi. Na primer, kod pacijenata sa sumnjom na duboku vensku trombozu ili plućnu emboliju, visok nivo D-dimera može ukazivati na prisustvo krvnih ugrušaka. Međutim, povišene vrednosti mogu se javiti i kod infekcija, upalnih bolesti ili nakon operacija, pa se rezultat uvek tumači zajedno sa drugim kliničkim podacima.

Povišen D-dimer u trudnoći

D dimer i fibrinogen prirodno povećavaju tokom trudnoće, ali da to ne znači nužno povećan rizik od tromboze u zdravim trudnoćama. Ipak, faktori poput gestacijskog dijabetesa (GDM) i pušenja mogu dodatno povisiti nivoe ovih parametara i povećati rizik od trombotskih komplikacija.

Rađeno je jedno istraživanje, koje je sprovedeno na 71 trudnici u dobi od 25 do 44 godine, a uzorci krvi su uzimani u tri trimestra trudnoće. Analiza je pokazala značajno povećanje D-dimera i fibrinogena kako trudnoća napreduje, pri čemu su prosečne vrednosti D-dimera u prvom, drugom i trećem trimestru bile u rasponima od 167-721 ng/mL, 298-1653 ng/mL i 483-2256 ng/mL.

Kada su uzeti u obzir faktori rizika poput gestacijskog dijabetesa i pušenja, ove vrednosti su bile još više, naročito u drugom i trećem trimestru (do 4486 ng/mL u trećem trimestru). Takođe, pronađena je pozitivna korelacija između D-dimera i fibrinogena u drugom trimestru, što ukazuje na povezanost ova dva markera u trudnoći.

Na osnovu ovih rezultata, autori zaključuju da je potrebno korigovati referentne vrednosti D-dimera i fibrinogena kod trudnica koje imaju dodatne faktore rizika, poput gestacijskog dijabetesa ili pušenja. Ovo može pomoći lekarima da bolje procene rizik od tromboze i prilagode praćenje trudnica sa povećanim rizikom.

Infekcije izazvane bakterijama, virusima, gljivicama

Infekcije, bez obzira na to da li su izazvane bakterijama, virusima ili gljivicama, mogu dovesti do povećanja D-dimera zbog kompleksnih interakcija između imunog sistema, koagulacije i fibrinolize.

Bakterijske infekcije – Teške infekcije poput sepse izazivaju jak upalni odgovor, oštećuju krvne sudove i pokreću stvaranje i razgradnju krvnih ugrušaka, što povećava D-dimer.

Virusne infekcije – Virusi poput gripa, COVID-19 ili HIV-a mogu izazvati oštećenje krvnih sudova i zapaljenje, što dovodi do mikrotromboze i povišenog D-dimera.

Gljivične infekcije – Teške gljivične infekcije, poput invazivne kandidijaze, mogu aktivirati koagulaciju, što takođe povećava nivo D-dimera.

Teške infekcije (sepsa, COVID-19, bakterijska upala pluća, meningitis, invazivne gljivične infekcije)

Visok D-dimer se često javlja kod teških infekcija koje zahvataju ceo organizam i izazivaju jaku upalnu reakciju.

Infekcije poput sepse, teške pneumonije ili meningitisa mogu oštetiti krvne sudove i pokrenuti zgrušavanje krvi, što dovodi do drastično povišenog D-dimera.

U ekstremnim slučajevima može doći do diseminovane intravaskularne koagulacije (DIC), što uzrokuje izuzetno visoke vrednosti D-dimera.

Lakše infekcije (blaga upala pluća, bronhitis, prehlada, blage virusne infekcije)

Blage ili umerene infekcije takođe mogu povisiti D-dimer, ali u manjoj meri.

Na primer, blaga upala pluća ili bronhitis mogu uzrokovati blago povišene vrednosti D-dimera jer telo ipak pokreće zgrušavanje krvi kao deo odbrambenog mehanizma.

Prehlade i obični virusni gastroenteritis obično ne izazivaju značajan porast D-dimera, osim ako ne postoji dodatna upalna komplikacija.

Hronične infekcije (tuberkuloza, HIV, hepatitis)

Kod hroničnih infekcija D-dimer može dugo ostati blago povišen zbog stalne niske upale i aktivacije imunog sistema.

Na primer, kod HIV-a ili tuberkuloze, čak i kada nema akutne infekcije, D-dimer može biti iznad normalnih vrednosti jer telo stalno balansira između zgrušavanja i fibrinolize.

Pušač si

Pušenje može povećati nivo D-dimera jer izaziva upalu, oštećenje krvnih sudova i poremećaje u koagulaciji. Ovi faktori zajedno dovode do pojačane tromboze i fibrinolize, što rezultira povećanim D-dimerom u krvi.

Duvanski dim sadrži više od 7000 hemikalija, uključujući slobodne radikale i toksine koji izazivaju hroničnu upalu u organizmu. Upalni citokini (IL-6, TNF-α, CRP) se povećavaju kod pušača, što dovodi do aktivacije koagulacije. Kao rezultat, krv se lakše zgrušava, ali se istovremeno aktivira fibrinoliza, pri čemu se razgrađeni ugrušci oslobađaju kao D-dimer.

Nikotin i druge komponente dima povećavaju agregaciju trombocita, što znači da krv lakše formira ugruške. Takođe se povećavaju faktori koagulacije (fibrinogen, faktor VII, faktor VIII), a smanjuju antikoagulantni proteini, što povećava rizik od venske i arterijske tromboze. Kada telo pokušava da razgradi ove ugruške, oslobađa D-dimer, koji postaje povišen u krv.

Ciroza jetre

Jetra sintetiše većinu faktora koagulacije, uključujući fibrinogen, protrombin i faktore V, VII, IX, X. Kod ciroze, jetra ne proizvodi dovoljno ovih faktora, što dovodi do povećane sklonosti ka krvarenju i istovremeno do aktivacije fibrinolize → povećan D-dimer.

Hronična bubrežna insuficijencija

Kod pacijenata sa uznapredovalom insuficijencijom, posebno u završnom stadijumu, dolazi do disfunkcije trombocita, što znači da oni ne funkcionišu pravilno. Ova disfunkcija povećava rizik od mikrotromboze i krvarenja, što aktivira fibrinolizu i povećava nivo D-dimera.

Hirurške intervencije

Velike hirurške intervencije, posebno ortopedske operacije poput zamene kuka ili kolena, mogu izazvati privremeno povišenje D-dimera zbog aktivacije koagulacije i fibrinolize kao odgovora na operativnu traumu. Tokom operacije dolazi do oštećenja krvnih sudova, što pokreće kaskadu koagulacije kako bi se sprečilo prekomerno krvarenje. Telo formira mikrotrombe, koji se kasnije razgrađuju putem fibrinolize, oslobađajući D-dimer u krvotok.

Ortopedske operacije su posebno rizične za razvoj duboke venske tromboze (DVT) i plućne embolije (PE), jer pacijenti često imaju smanjenu pokretljivost u postoperativnom periodu, što usporava cirkulaciju krvi i povećava rizik od tromboze. Povišen D-dimer nakon operacije je očekivan, ali ako ostaje visok duže od uobičajenog oporavka, može ukazivati na komplikacije poput DVT-a.

Opekotine takođe aktiviraju koagulaciju, jer telo pokušava da spreči gubitak krvi i zaštiti oštećena tkiva. Kod velikih opekotina, oslobađanje citokina i inflamatornih medijatora dodatno podstiče koagulaciju i može dovesti do stvaranja mikrotromba, čija kasnija razgradnja oslobađa D-dimer. Kod pacijenata sa teškim traumama, kombinacija unutrašnjih i spoljašnjih povreda dovodi do značajnog porasta D-dimera, jer organizam pokušava da istovremeno zaceli rane i eliminiše ugruške koji bi mogli ugroziti cirkulaciju.

Plućna embolija

Ako su prisutni povišen D-dimer, bol u grudima i otežano disanje, postoji mogućnost plućne embolije (PE) – ozbiljnog stanja uzrokovanog krvnim ugruškom u plućnim arterijama. Ovi simptomi su međusobno povezani jer plućna embolija utiče na dotok krvi i kiseonika u pluća, što može izazvati različite tegobe.

Bol u grudima se obično oseća kao oštra, probadajuća bol, posebno pri dubokom disanju (pleuritični bol). Nastaje jer ugrušak ometa normalan protok krvi u plućima, što može dovesti do ishemije (nedostatka kiseonika) u plućnom tkivu. Ponekad se bol može proširiti na leđa ili rame.

CT plućna angiografija (CTPA) je najprecizniji test za potvrdu plućne embolije. Koristi kontrastno sredstvo da bi se jasno prikazale plućne arterije i eventualni krvni ugrušak. Ventilaciono-perfuzioni (VQ) sken pomaže u otkrivanju problema sa protokom krvi u plućima. Koristi se kod pacijenata kod kojih CT angiografija nije moguća (npr. trudnice ili osobe sa alergijom na kontrast).

Duboka venska tromboza

Duboka venska tromboza (DVT) je stanje u kojem se krvni ugrušak (tromb) formira u dubokim venama, najčešće u nogama. Ovaj ugrušak može sprečiti normalan protok krvi i izazvati ozbiljne komplikacije, uključujući plućnu emboliju (PE), kada se deo ugruška otkine i dospe u pluća.

Kod pacijenata sa sumnjom na DVT, D-dimer test je koristan jer ima visoku osetljivost, ali nisku specifičnost. To znači da normalan D-dimer gotovo sigurno isključuje DVT, dok povišen D-dimer ne mora nužno značiti da pacijent ima trombozu. Zbog toga se dodatna dijagnostika, poput Dopler ultrazvuka vena, koristi za potvrdu prisustva tromba.

Simptomi duboke venske tromboze

Pored povišenog D-dimera, pacijenti sa DVT-om mogu imati sledeće simptome:

1. Otok noge – oticanje, najčešće jedne noge (obuhvata stopalo, gležanj ili ceo ekstremitet).
2. Bol u nozi – osećaj zatezanja, grčeva ili tupog bola, posebno u listu.
3. Crvenilo ili promena boje kože – pogođena noga može biti crvena ili plavičasta.
4. Toplota u zahvaćenom području – koža preko ugruška može biti toplija nego na drugoj nozi.
5. Vidljive vene – površinske vene mogu postati izražnije zbog problema sa protokom krvi.
6. Bol pri dodiru – pritisak na zahvaćeno područje može izazvati nelagodnost ili bol.
7. Povećana osetljivost mišića – noga može biti ukočena ili bolna pri hodanju.