Kalcifikacija: simptomi

Kalcifikacija

Kalcifikacija je proces u kojem se kalcijum taloži u tkivima u telu, što može rezultirati stvaranjem tvrdih naslaga kalcijuma. Ove naslage mogu se formirati u različitim strukturama tela, uključujući krvne sudove, zglobove, meka tkiva i unutrašnje organe

Kalcifikacija ramena

Mnogi pacijenti sa kalcifikacijom ramena takođe pate od endokrinih bolesti poput hipotireoze ili hiperparatireoze. Ove bolesti mogu utiču na metabolizam kalcijuma i fosfora u telu, što može doprineti kalcifikaciji.

Dugotrajni bol i upala u ramenu zbog kalcifikacije mogu dovesti do smrznutog ramena, što je stanje u kojem se zglob ramena postaje ukočen i bolan. Ovo stanje se često razvija kao komplikacija kod osoba sa dugotrajnim ili hroničnim bolom u ramenu. Smrznuto rame može dodatno otežati oporavak i lečenje kalcifikacije jer smanjena pokretljivost može otežati fizioterapiju i rehabilitaciju.

Neki od simptoma mogu biti:

Smanjena pokretljivost: Teškoće u izvođenju osnovnih pokreta ramena kao što su podizanje ruke ili okretanje. Ovo može dovesti do problema u obavljanju uobičajenih aktivnosti, kao što su oblačenje ili pranje kose.

Osetljivost: Površina ramena može postati bolna na dodir. Ovo je često rezultat upale koja prati taloženje kalcijuma.

Akutni bol: Može biti iznenadan i oštar, često pogoršan pokretima ruke, posebno onim koji uključuju podizanje ili rotaciju ramena.

Hronični bol: Postepeno se razvija i može postati intenzivan s vremenom, često ometajući svakodnevne aktivnosti poput nošenja torbi ili podizanja objekata.

Kalcifikacija krvnih sudova

Kalcifikacija krvnih sudova je proces gde se kalcijum taloži u unutrašnjosti arterija, što može uzrokovati njihovo stvrdnjavanje i smanjenje elastičnosti. Ovaj oblik kalcifikacije često se povezuje sa aterosklerozom, gde se depoziti kalcijuma formiraju u ateromatskim plakovima. Posledice mogu uključivati povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, kao što su infarkt miokarda i moždani udar.

Simptomi kalcifikacije krvnih sudova mogu biti suptilni i razvijaju se postepeno. Oni se često javljaju kada kalcifikacija postane ozbiljna i uticaj na krvne sudove postane očigledan. Neki od simptoma mogu uključivati:

Bol u grudima: Ako su koronarne arterije pogođene, može se javiti bol u grudima (angina) zbog smanjenog protoka krvi do srca.

Povećan krvni pritisak: Medijalna kalcifikacija može uzrokovati otvrdnjavanje arterija, što vodi do povećanja krvnog pritiska.

Problemi sa cirkulacijom: Sužavanje arterija može uzrokovati probleme u cirkulaciji, kao što su bolovi u nogama prilikom hodanja (klaudikacija).

Kalcifikacija prostate

Bol u donjem abdomenu: Bol u donjem delu stomaka može se javiti ako kalcifikacija uzrokuje iritaciju ili pritisak na okolne strukture.

Problemi sa mokrenjem: Pacijenti mogu doživeti potrebu za čestim mokrenjem, posebno noću, zbog potencijalnog pritiska na mokraćnu bešiku ili uretru. Ali može doći i do poteškoća pri započinjanju ili zaustavljanju mokrenja, kao i do slabljenja mlaza urina.

Bol pri ejakulaciji: Neki muškarci mogu primetiti bol ili nelagodnost tokom ejakulacije, što može biti povezano sa prisustvom kalcifikacija u prostati.

 

Neki od razloga taloženje kalcijuma u organizmu mogu biti

Nepokretnost može dovesti do nakupljanja kalcijuma iz nekoliko razloga.

Kada telo nije aktivno, na primer, zbog dugotrajne nepokretnosti ili imobilizacije (npr. u gipsu), dolazi do smanjenja koštane mase. Kosti mogu osloboditi kalcijum u krvotok zbog smanjenog opterećenja. Smanjena aktivnost može uzrokovati da telo povuče kalcijum iz kostiju da bi kompenzovalo manjak fizičke aktivnosti, što može dovesti do nakupljanja kalcijuma u mekim tkivima ili krvnim sudovima.

Predoziranje vitaminom D: Vitamin D povećava apsorpciju kalcijuma iz creva. Ako se uzima u prekomernim količinama, može doći do povišenih nivoa kalcijuma u krvi (hiperkalcemija). Visoki nivoi kalcijuma u krvi mogu uzrokovati taloženje kalcijuma u mekim tkivima, kao što su bubrezi, krvni sudovi ili srce.

Vitamin A: Prekomerno uzimanje vitamina A može poremetiti metabolizam kalcijuma i dovesti do njegovog taloženja u mekim tkivima. Vitamini A i D mogu međusobno delovati na regulaciju kalcijuma. Povećani nivo vitamina A može pojačati efekat vitamina D na apsorpciju kalcijuma, što može doprineti hiperkalcemiji i nakupljanju kalcijuma.

Alkalno mleko: Sindrom alkalnog mleka najčešće se javlja kod ljudi koji konzumiraju velike količine mleka ili kalcijumskih dodataka zajedno sa supstancama koje neutralizuju želudačnu kiselinu (alkali), kao što su antacidi ili lekovi protiv žgaravice koji sadrže bikarbonate. Ove supstance povećavaju nivo kalcijuma u krvi i mogu poremetiti ravnotežu kiselinsko-bazne ravnoteže u organizmu.