Košer ishrana: Šta je to?

Šta je košer?

Košer se može posmatrati kao standard i kombinacija sistema ishrane. To je skup verskih propisa koji se odnose na ishranu, odabir hrane i način pripreme hrane u jevrejskoj tradiciji. Košer se odnosi na hranu koja je prihvatljiva za konzumiranje prema jevrejskim verskim zakonima. Ovi propisi utvrđuju šta je dozvoljeno jesti, kako se hrana treba pripremiti i kako se treba postupati s hranom. Košer pravila obuhvataju različite aspekte ishrane i hrane, uključujući meso, mlečne proizvode, voće, povrće i druge namirnice. Ovaj sistem ishrane i standard ima duboke korene u jevrejskoj kulturi i verovanjima. Važno je napomenuti da košer takođe znači posedovanje sertifikata koji potvrđuje da je košer. Dakle, možete jesti hranu koja je tehnički 100% košer, ali ako nema sertifikat, onda nije košer.

Košer ishrana:pravila

Pravila košer ishrane su fascinantna i mogu pružiti uvid u bogatu jevrejsku kulturu i tradiciju. Evo nekoliko zanimljivih činjenica o košer ishrani:

Razdvajanje mlečnih i mesnih proizvoda

U košer ishrani, postoji stroga zabrana mešanja mlečnih i mesnih proizvoda u istom obroku. Na primer, neće se služiti sir i meso u istom jelu ili koristiti isti pribor za njihovu pripremu i konzumaciju. Posuđe za mlečne proizvode i mesne proizvode su strogo odvojeni! Na primer, ako je posuđe korišćeno za pripremu mesa, neće se koristiti za pripremu mlečnih proizvoda i obrnuto. Ovo se radi kako bi se održala stroga separacija između ova dva tipa hrane. Takođe se vodi računa o higijeni i čišćenju kuhinje kako bi se izbeglo prenošenje bilo kakvih ostataka ili mirisa jedne vrste hrane na drugu. Kuhinjski aparati, kao što su blenderi ili multipraktici, takođe se koriste odvojeno za meso i mlečne proizvode kako bi se izbeglo prenošenje mirisa i ukusa. Da biste poštovali košer pravila, bitno je da se meso i mleko jedu odvojeno u razmaku od šest sati. Ovaj šestosatni period se smatra dovoljnim vremenom za potpuno varenje mesa i uklanjanje svih ostataka mesa iz organizma pre konzumiranja mlečnih proizvoda. Razdvajanje u trajanju od šest sati ima praktičnu svrhu u održavanju potpune separacije između mlečnih i mesnih proizvoda. To obezbeđuje da nijedan ukus, miris ili trag mlečnih proizvoda ne ostane u ustima ili digestivnom traktu kada se konzumira meso. Takođe, ovaj period osigurava da se svi ostaci mesa u ustima, poput komadića koji bi mogli ostati između zuba, potpuno razlože i uklone.

Zašto se ne meša mleko i meso?

Religijska tačka gledišta:

Mleko i meso se ne mešaju u skladu sa jevrejskim zakonom, poznatim kao kashrut. Ova zabrana je utemeljena na nekoliko stihova iz Knjige Izlaska u Starom zavetu, koji zabranjuju “kuvanje jaradi u mleku njene majke” i treće ponavljanje ove zabrane u Knjizi Ponovljenog Zakona. Takođe jedno moguće objašnjenje za tu razdvojenost je da meso predstavlja, fizičko telo koje na kraju završava u smrti. Mleko, s druge strane, predstavlja suštinsku životnu silu, supstancu kojom majka može održavati svoje dete. Mleko se stoga može uporediti sa duhovnošću, koja održava našu vezu sa konačnim, večnim životom.

Naučna tačka gledišta:

Nisam pronašla skoro nijedan naučan dokaz da je mešanje mlečnih proizvoda sa mesom kritično, i smrtno opasno. Može doći do pojave gasova, ako se konzumiraju zajedno, ali u principu, to je sve. Postojale su neke indikacije kako konzumacija mlečnih proizvoda i mesa može prouzrokovati rak želudca, ali je to odbačeno kao netačno. U navedenoj studiji se navodi da konzumacija crvenog mesa, kao i mlečnih proizvoda, nije bila povezana sa rizikom od raka želudca. To znači da nije pružen naučni dokaz da postoji štetan uticaj mešanja mlečnih proizvoda i mesa u kontekstu rizika od raka želuca prema rezultatima ove studije.

Grožđe je košer, ali vino i sok od grožđa nisu….?

Grožđe se smatra košer i može se konzumirati prema jevrejskim verskim zakonima. Dok celo grožđe nije problem i može se slobodno jesti, prerađeni proizvodi od grožđa mogu biti podložni određenim restrikcijama.

Kada je reč o košer statusu vina i grožđanog soka, postoji posebna pažnja posvećena procesu proizvodnje i rukovanju tim proizvodima prema jevrejskim verskim zakonima. Prema jevrejskom zakonu, vino i grožđani sok koji su proizvedeni od strane ne-Jevreja smatraju se nekošer. Ovo je zbog istorijskog konteksta u kojem je vino često bilo korišćeno u paganskim obredima, gde je osveštavanje vina obavljano na načine koji ne odgovaraju jevrejskim verskim zahtevima. Kako bi se očuvala verska ispravnost i osiguralo da vino bude košer, proizvodnja i rukovanje vinom moraju biti obavljani isključivo od strane Jevreja koji poštuju verske propise. To znači da je cela proizvodna linija, od berbe grožđa do flaširanja vina, u nadležnosti jevrejskog osoblja koje poštuje košer standarde. Osim toga, važno je da vinski sudovi, bačve i ostala oprema koja dolazi u kontakt sa vinom budu košer, odnosno ne smeju biti kontaminirani nekošernim supstancama.

Nekošer vino, tj. vino koje nije proizvedeno u skladu sa jevrejskim verskim zakonima, nije lošijeg kvaliteta samo po sebi. Košer status vina ne utiče na njegov kvalitet ili ukus. Mnoga vrhunska vina mogu biti i košer i nekošer, a ocena kvaliteta vina se odnosi na njegove organoleptičke karakteristike, nezavisno od verskog statusa.

Kako prepoznati košer vino?

Da biste prepoznali košer vino, potrebno je obratiti pažnju na određene karakteristike i oznake na etiketi boce. Jedna od njih je košer oznaka: Na etiketi boce možete pronaći posebnu oznaku koja ukazuje da je vino košer. Ova oznaka može biti u obliku slova “K” ili “U” unutar kruga, što označava da je vino proizvedeno u skladu sa jevrejskim verskim zakonima. Naravno, i košer sertifikat. Vino može imati sertifikat izdat od strane košer sertifikacione organizacije. Ovaj sertifikat potvrđuje da je vino prošlo proces proizvodnje i rukovanja u skladu sa jevrejskim verskim zakonima. Obratite pažnju na naziv organizacije koja je izdala sertifikat i njen ugled u košer zajednici.

Košer klanje

Košer klanje je postupak koji obavljaju visoko kvalifikovane osobe. Potrebno je mnogo godina učenja i prakse da bi se postao šohet (košer klanjač i mesar). Tora jasno nalaže da je konzumacija krvi zabranjena. U odeljcima Levitskog zakona 7:26-27 i 17:10-14, navodi se da život životinje, odnosno njena duša, nalazi se u krvi. Stoga, prema jevrejskim verskim zakonima, krv se ne sme jesti. Kako bi se poštovala ova zapovest, neophodno je ukloniti svu krv iz mesa životinja koje se smatraju košer. Primer:Srca peradi sadrže značajnu količinu krvi i stoga se pre konzumacije podvrgavaju posebnom postupku pripreme. Nakon što su pileća srca izdvojena, ona se pažljivo ispiraju pod tekućom vodom kako bi se uklonila vidljiva krv. Zatim se srca namoče u slanoj vodi ili posebnom rastvoru soli kako bi se postiglo temeljito čišćenje i uklanjanje preostale krvi. Nakon namakanja, srca se ispiraju ponovo i spremna su za kuvanje ili pečenje. Ovaj proces namakanja i soljenja pilećih srca osigurava da su potpuno očišćena od krvi pre nego što se konzumiraju, što je važan korak u postizanju košer statusa.

Zanimljiva činjenica

Neki usevi se mogu smatrati ne-košer. Odnosno prema pravilima kashruta, svakih 7 godina, zemlja mora da miruje jednu sezonu. Ako ne miruje, onda usevi nisu košer!

Da li svi Jevreji praktikuju košer ishranu?

Prema istraživanju Pew Research Centra iz 2020. godine, otkriveno je da 17% američkih Jevreja praktikuje košer ishranu kod kuće. Ova brojka uključuje različite struje jevrejskog identiteta, poput ortodoksnih, konzervativnih, ili nekih reformističkih Jevreja.  Neki Jevreji strogo se pridržavaju košer standarda čak i kada jedu van svojih domova. Oni pažljivo biraju restorane koji nude košer obroke i posećuju posebne prodavnice sa košer proizvodima. S druge strane, ima i onih koji su fleksibilniji i spremni su da konzumiraju hranu pripremljenu u restoranima koji nemaju košer sertifikat, ali i dalje vode računa o određenim pravilima, kao što je izbegavanje mešanja mlečnih proizvoda i mesa ili konzumiranje samo košer mesa.

Što se tiče Jevreja u Izraelu, gotovo polovina jevrejskoj naroda u Izraelu (45%) uopšte ne jede košer hranu, 38% se pridržava košer ishrane, a 16% se pridržava košer ishrane samo kod kuće, ali će jesti nekošer hranu van kuće. Takođe se pokazalo da 43% njih nije zadovoljno kvalitetom kashrut nadzora Glavnog rabinskog suda, dok samo 33% smatra da je dobar. U ovom kontekstu, dok samo 23% ultraortodoksnih Jevreja veruje da je kvalitet kashruta koji pruža Glavni rabinski sud dobar, među religioznima to misli 60%.

Košer ishrana može imati raznolik pristup, a konačna odluka da li će se konzumirati košer hrana ili ne zavisi od pojedinca i njegovih ličnih verskih uverenja. Ne postoji obaveza da se prati košer ishrana, a svaki pojedinac ima slobodu da donese sopstvene odluke u skladu sa svojim verskim identitetom i životnim stilom. Kao rezultat toga, neki Jevreji mogu imati mešovite pristupe i prilagođavati svoje navike ishrane u različitim situacijama.