Leptinska rezistencija: Zašto se debljamo?

Šta je hormon leptin?

Leptin je hormon koji ima poseban posao u našem telu. On pomaže kontrolisati koliko hrane jedemo i koliko težimo ka hrani. Leptin se proizvodi u masnim ćelijama u našem telu. Kada imamo dovoljno masnoće  u našem telu, masne ćelije proizvode leptin. Taj leptin putuje kroz krvotok do našeg mozga. Kada leptin stigne do mozga, on mu šalje poruku koja kaže da smo siti, odnosno da nemamo više potrebu jesti. To je kao kada dobijemo signal da smo već dovoljno jeli i da nam više hrane nije potrebno. Dakle, leptin je kao mali glas koji govori našem mozgu “Hej, puni smo! Nema potrebe za više hrane!”. To pomaže da se kontrolisati  koliko hrane jedemo i da ne jedemo previše.

Gde je leptin, kada treba da uđem u S size farmerke???

Neki ljudi imaju problem s leptinom. Njihovo telo ne može dobro koristiti leptin ili ga ne može pravilno detektovati. To znači da njihov mozak ne dobija pravu poruku da su siti, pa jedu previše hrane. To može dovesti do prekomerne telesne težine i prejedanja. Ovaj pojam možemo nazvati i leptinska rezistencija.  Leptinska rezistencija se odnosi na stanje u kojem telo ne može pravilno koristiti leptin ili ga ne može adekvatno detektovati.

Šta uzrokuje leptinsku rezistenciju?

Genetske mutacije: Ponekad, neke promene u našem DNK, koji je naš genetski materijal, mogu uzrokovati problem sa leptinom. To su kao greške u našem telu koje se retko dešavaju. Te greške mogu uticati na način na koji naše telo koristi leptin i može dovesti do toga da naš mozak ne dobija pravu poruku da smo siti, pa jedemo previše hrane.

Transport leptina preko BBB: Naš mozak je zaštićen posebnom barijerom koja se zove krvno-moždana barijera. Ponekad ta barijera ne radi kako treba i dozvoljava leptinu da prolazi kroz nju bez kontrole. To znači da previše leptina ulazi u mozak, što može dovesti do problema u tome kako mozak reaguje na leptin i može uzrokovati prejedanje.

Upale u telu: Upala je nešto što se događa u našem telu kada se naše telo bori protiv bolesti ili infekcije. Kada imamo upalu, to može uticati na naš mozak i način na koji on reaguje na hormone poput leptina. Upala može biti uzrokovana raznim faktorima, kao što su infekcije ili hronične bolesti. Kada imamo upalu, naše telo proizvodi određene hemikalije koje mogu poremetiti normalnu komunikaciju između leptina i mozga. To znači da naš mozak može postati manje osetljiv na signale leptina, što rezultira leptinskom rezistencijom.

Leptinska rezistencija: Dijagnostika

Dijagnoza leptinske rezistencije može se postaviti putem medicinskih pregleda i analiza. Najčešća je analiza krvi. Leptinska rezistencija može se meriti putem laboratorijskih analiza krvi. Uobičajena analiza je merenje nivoa leptina u krvi. Visok nivo leptina u krvi može ukazivati na prisustvo leptinske rezistencije. Dijagnostiku možete uraditi u nekoj od privatnih klinika u Srbiji. Cena se kreće oko 1600 dinara. Procedura je izuzetno jednostavna, samo treba da izvadite krv, i rezultati vam stižu u naredna par dana, nakon čega ćete se konsultovati sa svojim lekarom, i on će vam analizirati rezultate.

Leptinska rezistencija: terapija

Za sad ne postoji tačna terapija koja će potpuno rešiti problem leptinske rezistencije.

Međutim postoje  neke indikacije o tome kako se može ublažiti ili kontrolisati ovo stanje, kao naprimer veći unos proteina. Što se tiče ljudi, istraživači su sproveli samo nekoliko studija na ovu temu. Jedno istraživanje je pokazalo da ishrana bogata proteinima ne utiče značajno na nivoe leptina kod zdravih osoba, ali pomaže da se osećamo sitim. Međutim, kada su ljudi konzumirali dijetu sa visokim unosom proteina primećeno je da se nivoi leptina u njihovoj krvi smanjuju, smanjuje im se unos kalorija, gube na težini i smanjuje masno tkivo. Jedan od trikova koji možete da uspostavite je da jedete oko 30g proteina za doručak. Ovo se radi da bi se uspostavio osećaj sitosti. Proteini su hranljivi sastojci koji pružaju dugotrajni osećaj sitosti i smanjuju želju za prejedanjem tokom jutra. Unosom dovoljne količine proteina za doručak možete se osećati zadovoljno i energično tokom prepodneva, a istovremeno smanjiti potrebu za grickanjem ili unosom nezdravih obroka kasnije tokom dana.

Rezultati studije sugerišu da unos proteina može uticati na naš leptin i apetit, ali je potrebno još istraživanja kako bismo bolje razumeli kako ova veza funkcioniše kod ljudi. Naučnici i dalje istražuju kako hrana koju jedemo može uticati na naše telo i zdravlje, kako bismo mogli da donosimo najbolje odluke o ishrani.