Praćenje zdravlja fetusa

Savremena trudnoća nije samo iščekivanje novog života – to je i pažljivo praćenje njegovog razvoja od samog početka. Danas medicina ima mogućnost da nam kroz razne biohemijske, ultrazvučne i genetske testove pruži vredne informacije o zdravlju i razvoju bebe još dok je u stomaku.

Ovaj proces se naziva prenatalna dijagnostika, i iako zvuči složeno, njegova suština je jednostavna: pravovremeno prepoznati moguće probleme kako bi se reagovalo na vreme.
Plodova voda, krv majke, hormoni i enzimi – sve su to pokazatelji koji govore kako se beba razvija, da li su pluća spremna za disanje, da li postoje hromozomski poremećaji, ili da li posteljica funkcioniše kako treba. Kada razumeš šta se i zašto prati u trudnoći, možeš sa više sigurnosti, mira i znanja da pratiš taj jedinstveni put – put stvaranja života.

Promene u telesnoj težini i krvotoku tokom trudnoće

Tokom trudnoće žena se prirodno ugoji, u proseku oko 13 kilograma. To je normalan deo trudnoće i ne znači da se žena „goji od hrane“. Većina te težine dolazi iz bebe, posteljice, plodove vode i dodatne krvi. Zato nije u pitanju masnoća, već biološke potrebe tela. Organizam se priprema da podrži rast i razvoj novog života. Zato lekar prati težinu trudnice da bi sve išlo kako treba.

Beba se razvija i postaje sve teža kako trudnoća napreduje. Posteljica je organ koji hrani bebu i povezuje je s majkom – i ona ima svoju težinu. Plodova voda ispunjava prostor oko bebe i štiti je od udaraca i infekcija. Sve to zajedno čini značajan deo ukupne telesne mase. Telo ulaže ogromnu energiju u stvaranje ovog složenog sistema.

Ekstracelularna tečnost je tečnost koja okružuje sve ćelije u telu. U trudnoći se njena količina povećava kako bi se obezbedila dodatna tečnost za bebu i matericu. To zadržavanje vode je deo adaptacije tela na trudnoću. Zato mnoge trudnice primete oticanje nogu, ruku ili lica – to je višak tečnosti. Zadržavanje vode je prirodno i nije opasno ako je umereno.

Količina tečnog dela krvi (plazme) se povećava čak i do 50%. Plazma je svetložuta tečnost u kojoj se nalaze krvne ćelije. U trudnoći se stvara više plazme kako bi se podržao dodatni krvotok za bebu. Ovo povećanje omogućava bolji transport kiseonika i hranljivih materija. Povećanje plazme je korisno, ali ima posledice po koncentraciju drugih komponenti u krvi. Zato krv trudnice deluje „razređenije“ nego kod žena koje nisu trudne.

Fiziološka anemija

Hemoglobin u trudnoci: Crvena krvna zrnca (eritrociti) prenose kiseonik po telu. U trudnoći telo povećava njihovu proizvodnju, ali plazme ima još više. Zato se stvara utisak da ih ima manje – to je fiziološka (normalna) anemija trudnoće. Hemoglobin je protein u eritrocitima koji nosi kiseonik, i on deluje snižen. Ovo nije bolest, već prirodan način kako se telo prilagođava trudnoći.

Tokom trudnoće, beba koristi gvožđe iz tela majke da bi izgradila sopstvenu krv. Zato su potrebe za gvožđem mnogo veće nego inače. Ako majka ne unosi dovoljno gvožđa hranom ili suplementima, može doći do njegovog nedostatka. U početku to ne daje simptome (latentni nedostatak), ali kasnije može izazvati umor, bledilo i slabost (klinički manifestni). Zato se u trudnoći redovno proverava nivo gvožđa i hemoglobina.

Manjak proteina

Kao što se razređuju eritrociti, tako se razređuju i druge supstance koje kruže krvlju.
To uključuje ureu, kreatinin i proteine poput albumina. Njihova koncentracija izgleda niža, ali to ne znači da ih telo ne proizvodi – već da ih ima ista količina u većoj zapremini tečnosti. To se zove hemodilucija, i deo je normalne trudnoće.
Lekar to uvek uzima u obzir kad tumači krvne analize trudnice.

Gestacioni dijabetes

Bubrežni prag je granica iznad koje se glukoza iz krvi izlučuje mokraćom. U trudnoći, taj prag postaje niži – bubrezi ranije „puste“ glukozu u urin. Zbog toga se često u urinu trudnice pronađe šećer, što se zove glikozurija.
To se dešava čak i kada su nivoi šećera u krvi normalni. Glikozurija nije bolest, već fiziološka pojava, ali se mora pratiti jer može ličiti na dijabetes.

Gestacioni dijabetes je dijabetes koji se javlja tokom trudnoće. Ako se ne otkrije i ne leči na vreme, može ozbiljno ugroziti bebu. Mogu se javiti urođene anomalije (malformacije), preterani rast ploda (makrosomija), pa čak i perinatalna smrt. Zato se trudnicama redovno rade testovi šećera u krvi. Cilj je rano otkrivanje problema – da bi se sprečile teške posledice.

OGTT je test koji meri kako telo reaguje na opterećenje glukozom. Trudnica popije određenu količinu šećera, a zatim se meri nivo glukoze u krvi u više vremenskih tačaka. Test se radi jer je to period kada se najčešće razvija gestacioni dijabetes. On može da „promakne“ u običnim analizama, ali se OGTT testom sigurno otkriva. Zato se preporučuje svim trudnicama, čak i ako nemaju rizične faktore.

Koagulacija u trudnoći

Koagulacioni status označava kako telo reguliše zgrušavanje krvi. U trudnoći, posebno u poslednjim mesecima, telo ulazi u stanje pojačanog zgrušavanja – to se zove hiperkoagulabilnost. Ovo je zaštitni mehanizam da se spreči prekomerno krvarenje tokom porođaja. Iako korisno, to stanje povećava rizik od tromboze ako postoje drugi rizični faktori. Zato se kod rizičnih trudnica prati koagulacija i, po potrebi, uključuje terapija.

Telo proizvodi više proteina zaduženih za zgrušavanje krvi. To uključuje fibrinogen i nekoliko važnih koagulacionih faktora. Fibrinopeptid A je pokazatelj da se stvara više fibrina, koji pravi mrežu za ugrušak.
Sve ove promene čine krv brže i lakše zgrušavajućom.To je prirodni deo priprema organizma za porođaj.

Koncentracija fibrinogena može biti povećana i za 50 % (3–6 g/L). Fibrinogen je ključni protein u procesu zgrušavanja. U trudnoći, njegova količina u krvi značajno raste. Normalne vrednosti van trudnoće su niže, pa je ovo povećanje specifično za trudnice. Povećan fibrinogen dodatno doprinosi hiperkoagulabilnom stanju.

Fibrinoliza je proces razgradnje ugruška kad više nije potreban. U trudnoći, taj proces je usporen, što znači da ugrušci duže ostaju prisutni. To dodatno povećava mogućnost da se razvije tromb. Ovo stanje se dešava zbog delovanja hormona placente, posebno progesterona i hPL-a. Iako je to prirodno, kod nekih trudnica može predstavljati rizik i treba nadzor.

Hormoni u trudnoći

Već na samom početku trudnoće, nivo hormona naglo raste. Estrogen i progesteron su glavni hormoni koji regulišu promene u telu trudnice. Oni se najpre luče iz žutog tela (korpus luteum), a kasnije iz posteljice.
Njihova uloga je da omoguće rast materice, razvoj posteljice i održavanje trudnoće. Bez ovog hormonalnog porasta, trudnoća se ne bi mogla nastaviti.

Estrogeni pomažu telu da gradi nove proteine i tkiva – to je anabolički efekat. Šire krvne sudove (vazodilatacija) kako bi krv lakše doticala do bebe i materice. Takođe, uzrokuju zadržavanje vode u telu trudnice. Povećavaju stvaranje proteina u jetri, što pomaže u transportu hormona i nutrijenata.
Progesteron opušta glatke mišiće (npr. u materici, crevima), što sprečava prevremene kontrakcije. 

Telo trudnice prolazi kroz brojne fiziološke promene – od krvotoka do disanja. Sve te promene ne dešavaju se slučajno – već su vođene hormonima iz posteljice. Trofoblast, sloj ćelija posteljice, proizvodi hormone koji „komanduju“ telu kako da se ponaša. Oni prilagođavaju metabolizam, krvni pritisak, imuni sistem i još mnogo toga. Bez tih hormona, trudnoća se ne bi mogla održati – oni su dirigenti celog procesa.

hCG (humani horionski gonadotropin)

To je prvi hormon trudnoće koji se pojavljuje odmah nakon začeća. Održava na životu žuto telo (korpus luteum) da bi ono lučilo progesteron. Bez hCG-a, trudnoća ne bi mogla da se održi u ranim nedeljama.
Zahvaljujući njemu, može se otkriti trudnoća testom iz urina. Nivo mu naglo raste u prvom tromesečju, a zatim opada.

hPL (humani placentalni laktogen)

hPL se proizvodi u posteljici i raste tokom cele trudnoće. Pomaže bebi tako što menja majčin metabolizam da beba dobije više glukoze. Takođe učestvuje u pripremi dojki za dojenje. Njegov nivo odražava funkciju placente – ako opadne, može biti znak problema. Deluje slično hormonima rasta i insulinu.

Progesteron

Progesteron je ključni hormon koji čuva trudnoću. Opusta mišiće materice da ne dođe do prevremenih kontrakcija. Pomaže u zadebljanju sluzokože materice i njenom održavanju. Takođe smiruje imuni sistem da ne odbaci bebu kao strano telo.U trudnoći ga u početku luči žuto telo, a kasnije posteljica preuzima ulogu.

Estrogeni (estradiol, estriol, estron)

Estrogeni pomažu rastu materice, razvoju dojki i cirkulaciji krvi ka bebi. Estriol je glavni estrogen u trudnoći – i dolazi iz fetalne jetre i posteljice. Povećavaju sintezu proteina, zadržavanje vode i širenje krvnih sudova. Takođe pripremaju grlić materice i porođajni kanal za kraj trudnoće.
Njihova koncentracija raste tokom celog trajanja trudnoće.