Antivirusni lekovi

Antivirusni lekovi: Zašto je tako teško napraviti ih?

Bakterije su ćelijski organizmi, što znači da imaju sopstvene strukture i metaboličke procese koji su drugačiji od ljudskih ćelija. To omogućava naučnicima da naprave antibiotike koji ciljaju bakterije, a ne štete ljudskim ćelijama.

Virusi su mnogo drugačiji od bakterija. Oni nemaju ćelijsku strukturu, već su paraziti koji ulaze u ljudske ćelije i koriste ih za razmnožavanje. Zbog toga ne možemo jednostavno ubiti virus bez da oštetimo i ljudsku ćeliju u kojoj se on nalazi.

Primer, kada osoba dobije grip, antibiotici ne pomažu, jer grip izaziva virus, a ne bakterija.
Međutim, ako virus oslabi organizam i izazove bakterijsku upalu pluća, tada se antibiotici mogu koristiti protiv bakterija koje su napale oslabljena pluća. To pokazuje zašto je lako lečiti bakterijske infekcije, ali ne i virusne – protiv virusa moramo koristiti specifične antivirusne lekove ili osloniti se na imuni sistem.

Zašto su vakcine često bolje od antivirusnih lekova?

Pošto je teško uništiti virus bez oštećenja ljudskih ćelija, prevencija je najbolja zaštita. Vakcine uče imuni sistem kako da brzo prepozna virus i uništi ga pre nego što napravi ozbiljnu štetu. Zato imamo efikasne vakcine protiv virusa kao što su hepatitis B. Dok su antivirusni lekovi često manje efikasni ili ih nema za mnoge viruse.

Obična prehlada može biti izazvana stotinama različitih virusa (rinovirusi ili adenovirusi), koji se brzo menjaju. To znači da ne postoji jedan univerzalan antivirusni lek, već je najbolje jačati imunitet i ublažiti simptome dok telo samo ne pobedi virus.

Kako virus ulazi u ćeliju?

Virus mora da se zakači za ljudsku ćeliju da bi ušao u nju i počeo da se razmnožava. To radi tako što se vezuje za specifičan receptor na površini ćelije – kao ključ koji ulazi u bravu. Ako blokiramo ili virus ili receptor, možemo sprečiti infekciju.

Kako možemo sprečiti virus da uđe u ćeliju? Postoje dva načina: Blokiranjem samog virusa – tako da ne može da se pripoji ćeliji. Blokiranjem receptora na ćeliji – tako da virus nema gde da se zakači.

Antivirusni lek: Pleconaril

Pleconaril je lek koji deluje direktno na virus- Pikornavirusi (npr. virusi prehlade, enterovirusi).

Pleconaril ulazi u udubljenje na površini virusne čestice (virusni kapsid). Na tom mestu se obično virus veže za ćeliju, ali pošto je lek zauzeo to mesto, virus ne može da se zakači i uđe u ćeliju. Osim toga, Pleconaril ometa i sledeću fazu razmnožavanja virusa.

Pleconaril pokazuje kako se antivirusni lek može koristiti da spreči infekciju pre nego što uopšte počne. Nažalost, ovaj lek nije široko dostupan jer nije odobren za upotrebu kod svih infekcija, ali predstavlja dobar primer kako funkcionišu antivirusni lekovi koji blokiraju ulazak virusa u ćeliju.

Virusi mogu biti zaustavljeni pre nego što uđu u ćeliju, a Pleconaril to radi tako što se “ugnezdi” na mestu gde bi virus trebalo da se veže, blokirajući infekciju.

Antivirusni lek: Aciklovir

Većina antivirusnih lekova danas, ne ubija virus direktno, već ga sprečava da se razmnožava. Da bi se virus umnožavao, on mora da kopira svoj genetski materijal (DNK ili RNK). Ovaj proces obavlja enzim koji se zove virusna polimeraza.

Mnogi antivirusni lekovi glume gradivne jedinice DNK ili RNK. Kada virusna polimeraza pokuša da ugradi ovaj “lažni” deo u DNK/RNK, lanac se prekida i virus ne može da završi kopiranje. To znači da novi virusi ne mogu da nastanu, pa se infekcija usporava ili zaustavlja.

Aciklovir je antivirusni lek koji se koristi za lečenje infekcija izazvanih herpes virusima  Aciklovir liči na pravi gradivni blok DNK, ali je malo drugačiji. Kada virus pokuša da ugradi Aciklovir u svoju DNK, lanac se prekida i replikacija prestaje. Aciklovir deluje samo u ćelijama koje su zaražene virusom, jer zahteva enzim virusa da bi se aktivirao.

Antivirusni lek: Ganciklovir

Ganciklovir je antivirusni lek koji se koristi za lečenje citomegalovirusne (CMV) infekcije.

Citomegalovirus je posebno opasan kod osoba sa oslabljenim imunitetom, kao što su:

Pacijenti koji su primili transplantaciju organa (jer uzimaju lekove koji smanjuju imunitet kako bi sprečili odbacivanje organa).
Pacijenti sa HIV/AIDS-om (CMV može izazvati teške komplikacije kod njih).
Bebe sa kongenitalnom CMV infekcijom (prenosi se sa majke na dete tokom trudnoće)

ALI Ganciklovir dovodi do ozbiljnih neželjenih efekata.

1) Mielosupresija – smanjenje broja krvnih ćelija

Ganciklovir blokira deobu ćelija u koštanoj srži, što dovodi do

Neutropenije – smanjen broj neutrofila, povećan rizik od infekcija
Trombocitopenije – smanjen broj trombocita, povećan rizik od krvarenja
Anemije – smanjen broj eritrocita, što uzrokuje umor i slabost

Ova nuspojava je najozbiljnija i najčešća, posebno kod pacijenata koji već imaju oslabljen imuni sistem.

2) Toksičnost za bubrege (nefrotoksičnost)

Ganciklovir se iz organizma izlučuje putem bubrega, pa može izazvati oštećenje bubrega, naročito kod pacijenata sa već postojećom bubrežnom insuficijencijom. Potrebno je pratiti bubrežne funkcije i prilagođavati dozu.

3) Neurotoksičnost

Neki pacijenti prijavljuju glavobolju, konfuziju, vrtoglavicu, a u retkim slučajevima može doći do konvulzija. Ova nuspojava se češće javlja kod dugotrajne terapije.

4) Toksičnost za reproduktivni sistem

Ganciklovir može izazvati smanjenu plodnost kod muškaraca, jer smanjuje broj i pokretljivost spermatozoida. Kod trudnica može izazvati oštećenja ploda, zbog čega se ne koristi u trudnoći, osim ako je apsolutno neophodno.

Antivirusni lek: Tenofovir

Tenofovir je antivirusni lek koji se koristi za lečenje hroničnog hepatitisa B (HBV) i HIV infekcije. Sprečava razmnožavanje virusa, tako što blokira enzime koji virus koristi da bi pravio svoje kopije.

HIV brzo mutira, pa se nikada ne koristi samo jedan lek – ako bi se koristio samo Tenofovir, virus bi mogao da postane otporan.  Zato se Tenofovir kombinuje sa drugim antivirusnim lekovima kako bi se napadalo više različitih faza virusnog ciklusa i smanjila šansa za otpornost.

HIV se stalno razmnožava, a ako se preskoči terapija, virus može mutirati i postati otporan na lekove.

Hepatitis B može postati hroničan, pa se Tenofovir uzima dugo, često i doživotno. Ne leči infekciju u potpunosti, ali smanjuje količinu virusa u jetri, što sprečava oštećenje jetre i smanjuje rizik od ciroze i raka jetre. Može se koristiti samostalno, ali često se kombinuje sa Entekavirom kod pacijenata sa jakom infekcijom.