Salicilna kiselina je jedan od najpopularnijih sastojaka u tretmanu akni, poznata po svojoj sposobnosti da prodre duboko u pore i pomogne u njihovom čišćenju. Koristi se u različitim proizvodima, uključujući gelove za čišćenje, tonike i tretmane koji ostaju na koži. Međutim, kao i sa svim aktivnim sastojcima, važno je pravilno koristiti proizvode sa salicilnom kiselinom kako bi se izbegle iritacije i postigao željeni rezultat.
Salicilna kiselina je beta-hidroksi kiselina (BHA) koja je poznata po svojim svojstvima u tretmanu akni. Kao BHA, salicilna kiselina ima sposobnost da prodre duboko u pore, uklanjajući nečistoće i višak sebuma. Njeno dejstvo na kožu uključuje eksfolijaciju, tj. uklanjanje mrtvih ćelija sa površine kože, što pomaže u sprečavanju zapušenja pora. Time se smanjuje rizik od nastanka akni i drugih kožnih nepravilnosti.
Salicilna kiselina je takođe protivupalna, što znači da pomaže u smanjenju crvenila i otoka koji često prate akne. Ovaj efekat smanjenja upale čini je pogodnom za osobe sa osetljivom kožom sklonoj iritacijama. Osim toga, salicilna kiselina može da pomogne u tretmanu crnih tačkica i mitisera.
Salicilna kiselina se razlikuje od alfa-hidroksi kiselina (AHA) poput glikolne, jer je beta-hidroksi kiselina (BHA). Glavna razlika između AHA i BHA je u tome što su AHA kiseline rastvorljive u vodi, dok je salicilna kiselina rastvorljiva u ulju. Ova osobina omogućava salicilnoj kiselini da prodre u sloj lipida na površini kože, što je korisno kada želite da dođete do dubljih slojeva kože. Koža je prekrivena prirodnim zaštitnim slojem lipida (masti), koji može sprečiti prodor mnogih drugih sastojaka, ali salicilna kiselina, zahvaljujući svojoj rastvorljivosti u ulju, lako prolazi kroz taj sloj.
Kada salicilna kiselina prodre u pore, ona se može kretati duboko unutar njih, gde se često nalazi prekomerni sebum (prirodna mast koju koža proizvodi), mrtve ćelije kože, kao i eventualni bakterije koje mogu izazvati akne. Sebum, zajedno sa mrtvim ćelijama kože, može začepiti pore i uzrokovati nakupljanje koje se pretvara u akne. Korišćenje salicilne kiseline pomaže u razgradnji tog zagušenja, oslobađajući pore od viška masnoće i mrtvih ćelija, čime se smanjuje verovatnoća pojave novih akni.
Salicilna kiselina se smatra fototoksičnom supstancom, što znači da može izazvati reakcije na koži kada je izložena UV zračenju. Ovo je zbog toga što salicilna kiselina može povećati osetljivost kože na sunčevu svetlost, što može dovesti do opekotina, crvenila ili iritacija kada je koža izložena UV zračenju.
Zbog ovog efekta, kozmetički proizvodi koji sadrže salicilnu kiselinu ne bi trebalo da se koriste tokom dana, posebno ako planirate izlaganje Suncu. Da biste izbegli negativne efekte, preporučuje se da proizvode sa salicilnom kiselinom koristite noću, kada koža nije izložena sunčevim zracima.
Upotreba salicilne kiseline tokom noći daje koži vreme da se oporavi i da se sastojak delotvorno upije bez rizika od fototoksičnih reakcija. Nakon upotrebe salicilne kiseline, preporučuje se da sledeći dan i tokom narednih dana koristite zaštitu od Sunca, naročito kreme sa širokim spektrom zaštite.
Evropska regulativa koja se odnosi na kozmetičke proizvode postavlja jasna ograničenja u vezi sa koncentracijom salicilne kiseline u kozmetičkim formulacijama. Ova ograničenja se razlikuju u zavisnosti od vrste proizvoda i načina primene. Konkretno, u proizvodima koji se ostavljaju na koži, maksimalna dozvoljena koncentracija salicilne kiseline je 2%. Ovo znači da proizvodi poput kreme ili seruma koji sadrže salicilnu kiselinu ne smeju imati veću koncentraciju ove kiseline kako bi bili sigurni za upotrebu na koži.
S druge strane, proizvodi koji se ispiraju sa kože, poput gelova za čišćenje ili šampona, mogu sadržavati do 3% salicilne kiseline. Ovo je zbog toga što se ovi proizvodi brzo ispiraju sa kože, što smanjuje rizik od prekomernog delovanja ili iritacije, jer se kiseline brzo uklanjaju sa površine kože.
Korišćenje gela sa salicilnom kiselinom može biti efikasan način za tretiranje akni i poboljšanje teksture kože, ali važno je koristiti ih na pravi način kako bi se izbegla iritacija. Mnoge osobe smatraju da je gel sa salicilnom kiselinom bolja opcija jer izaziva manje iritacije u poređenju sa jačim tretmanima. Ipak, kada koristite proizvode sa aktivnim sastojcima poput salicilne kiseline, ključno je da im omogućite dovoljno vremena da deluju.
Preporučuje se da gel ostavite na koži nekoliko minuta pre nego što je isperete. Na ovaj način, salicilna kiselina ima dovoljno vremena da prodre u pore, otčepljuje ih i smanjuje upalu. Ako isperete proizvod prebrzo, aktivni sastojci neće imati vremena da postignu svoj puni efekat. Iako je gel blagi oblik tretmana, važno je koristiti je sa oprezom i ne preterivati u učestalosti, kako bi se minimizirale moguće iritacije. Tako ćete omogućiti koži da se očisti i osveži, a efekti će biti vidljiviji.
Kada koristite proizvode sa salicilnom kiselinom, učestalost primene zavisi od tipa proizvoda i osetljivosti vaše kože.
Gelovi sa salicilnom kiselinom – obično su blaže i mogu se koristiti svakodnevno, pa čak i 2 puta dnevno, ako vaša koža to podnosi. Ako ne koristite druge eksfolijante, možete koristiti ovu vrstu proizvoda i više puta dnevno bez problema. Međutim, ako primetite iritacije, treba smanjiti učestalost upotrebe.
Leave-on tretmani (serumi, kreme koji ostaju na koži) treba koristiti 1-2 puta nedeljno, posebno ako imate osetljivu kožu. Ovi proizvodi su snažniji i mogu izazvati iritaciju ako se koriste prečesto, zato je važno pratiti reakciju kože i prilagoditi upotrebu u zavisnosti od njenog stanja.
pH u organizmu: Razumevanje kiselosti i alkalnosti pH je mera za kiselost ili alkalnost nečega,…
Kafa: Latte recepti i kako pripremiti savršenu kafu kod kuće U poslednjih nekoliko godina, latte…
Šta je koncentrat sa vitaminom C? Koncentrat za lice sa vitaminom C je proizvod koji…
Lekovi za razredjivanje krvi: Kako funkcionišu i koja su rizici? Oralni antikoagulansi, poznati i kao…
Metronidazol: Primene u lečenju infekcija Metronidazol se koristi za lečenje ozbiljnih infekcija izazvanih anaerobnim bakterijama…
Vitamin K2 je vrsta vitamina K koji se razlikuje od vitamina K1, koji se nalazi…
This website uses cookies.