Tetraciklini

Tetraciklini: Sve manje u upotrebi

Tetraciklini su klasa antibiotika koja može delovati protiv širokog spektra bakterija- zbog svoje sposobnosti da se bore protiv različitih sojeva, koriste se u lečenju mnogih infekcija.

Njihov spektar delovanja uključuje i gram-pozitivne i gram-negativne bakterije.

Ovi lekovi se često koriste za lečenje infekcija disajnih puteva, kože i urinarnih infekcija. Tetraciklini se takođe koriste u veterini. Njihova široka primena omogućava lekovima da budu korisni u različitim situacijama. Ipak, njihova upotreba je sve manja zbog otpora bakterija.

Ne ubijaju bakterije, već sprečavaju rast

Tetraciklini deluju tako što sprečavaju rast i razmnožavanje bakterija, a ne ubijaju ih direktno. Ovaj mehanizam se naziva bakteriostatsko delovanje. Na taj način, oni omogućavaju imunološkom sistemu da se bori protiv infekcije.

Bakteriostatski efekat se često koristi u situacijama kada je potrebno usporiti infekciju. Primer takvog delovanja može se videti kod akni, gde se bakterije sprečavaju u razmnožavanju. Ovaj pristup može smanjiti rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija. Međutim, efikasnost zavisi od imunološkog odgovora pacijenta. Ako je imunološki sistem slab, bakterije mogu i dalje uzrokovati probleme. U nekim slučajevima, potrebni su jači antibiotici koji deluju baktericidno. Zbog ovog efekta, tetraciklini su popularni za lečenje hroničnih infekcija.

Bakterije postaju otporne na tetracikline

Jedan od najvećih problema sa tetraciklinima je razvoj rezistencije među bakterijama. Ovaj fenomen se javlja kada bakterije postanu otporne na lekove, kao što su tetraciklini, koji su ranije bili efikasni. Rezistencija se često javlja zbog prekomerne ili nepravilne upotrebe antibiotika.

Kada pacijenti ne završe tretman, preostale bakterije mogu razviti otpornost. Ova otpornost može se preneti na druge bakterije, čime se širi problem. Na primer, neki sojevi ešerihije koli i stafilokoke postali su otporni na tetracikline. Ovaj problem je ozbiljan u bolničkom okruženju, gde su bakterije često izložene raznim antibioticima. Rezistencija dovodi do komplikacija u lečenju infekcija. Lekari često moraju da traže alternativne terapije koje su manje efektivne.

Tetraciklini i zdravlje creva

Tetraciklini, iako su efikasni u lečenju bakterijskih infekcija, mogu imati negativan uticaj na gastrointestinalni trakt. Kada uzimamo tetracikline, oni mogu poremetiti prirodnu ravnotežu bakterija u crevima. Ovo se dešava zato što tetraciklini ne deluju samo na štetne bakterije, već i na one korisne koje nam pomažu u varenju i održavanju zdravlja probavnog sistema.

Na primer, korišćenje tetraciklina može smanjiti raznolikost crevnih bakterija, što može dovesti do rasta oportunističkih patogena. Ove bakterije mogu izazvati bolesti, kao što su dijareja ili upala creva. Takođe, neki ljudi mogu iskusiti neželjene efekte kao što su mučnina, povraćanje i bolovi u stomaku tokom ili nakon uzimanja tetraciklina.

Studije takođe pokazuju da bakterije u crevima utiču na to kako se tetraciklini apsorbuju u telu. Ako crevne bakterije ne funkcionišu pravilno, to može uticati na količinu leka koja se apsorbuje i kako se metabolizuje, što može smanjiti njegovu efikasnost.

Uticaj gvožđa i antacida na apsorpciju tetraciklina

Jedan od značajnih problema pri uzimanju tetraciklina je interakcija sa određenim mineralima i lekovima, kao što su gvožđe i antacidi. Kada se gvožđe ili antacidi uzimaju zajedno sa tetraciklinom, oni mogu formirati nerastvorljive komplekse, što smanjuje apsorpciju tetraciklina u telu.

Na primer, imamo  pacijenta koji leči anemiju i uzima dodatke gvožđa. U isto vreme, lekar mu je prepisao tetraciklin za lečenje bakterijske infekcije. Ako pacijent uzima gvožđe i tetraciklin u isto vreme, gvožđe može reagovati sa tetraciklinom i formirati nerastvorljive komplekse, koji se ne apsorbuju u crevima. To znači da će umesto da se tetraciklini dobro apsorbuju i deluje protiv bakterija, veća količina leka će biti „zarobljena“ u kompleksu sa gvožđem i neće ući u krvotok. Zbog smanjene količine aktivnog tetraciklina u telu, pacijent može primetiti da infekcija ne reaguje na lečenje kao što se očekivalo. Može doći do produženja trajanja infekcije ili pojave otpornosti

Kako se pravilno uzimaju tetraciklini

Tetraciklini se najbolje apsorbuju kada se uzimaju na prazan stomak, obično 2 do 3 sata pre jela ili 2 do 3 sata nakon obroka. Na taj način se smanjuje rizik od interakcija sa hranom, gvožđem i antacidima, što može značajno poboljšati apsorpciju leka i njegovu efikasnost u lečenju infekcija.

Ako se tetraciklin uzima zajedno sa hranom, može doći do smanjenja njegove bioraspoloživosti, što znači da će manje leka biti dostupno organizmu za borbu protiv bakterija.