Nedostatak bakra u organizmu

Nedostatak bakra u organizmu: razlozi

Proliv može doprineti nedostatku bakra, jer uzrokuje gubitak hranljivih materija i tečnosti iz organizma. Hronični proliv može smanjiti apsorpciju i dovesti do iscrpljivanja minerala, uključujući bakar. Ako proliv traje dugo, može dovesti do ozbiljnih nutritivnih deficita, uključujući nedostatak bakra. U slučajevima hroničnog proliva, važno je obratiti pažnju na nadoknadu izgubljenih hranljivih materija i tečnosti kako bi se sprečili dodatni problemi.

Preterano uzimanje suplemenata cinka može takođe dovesti do nedostatka bakra. Cink i bakar su minerali koji se takmiče za apsorpciju u crevima, pa prekomerno unošenje cinka može smanjiti nivo bakra u organizmu. Dugotrajna upotreba suplemenata cinka bez odgovarajuće ravnoteže može izazvati ovu neravnotežu, što dovodi do nedostatka bakra i potencijalno ozbiljnih zdravstvenih problema. Osobe koje uzimaju velike doze cinka bez nadzora lekara trebaju biti svesne ovog mogućeg problema.

Smanjena apsorpcija bakra može nastati zbog različitih gastrointestinalnih poremećaja, kao što su malapsorpcija i hronične bolesti koje utiču na creva. Poremećaji poput celijakije ili Kronove bolesti mogu smanjiti sposobnost organizma da apsorbuje potrebne hranljive materije iz hrane.

Osobe koje uzimaju antacide za kontrolu želudačnih problema takođe mogu biti izložene riziku od smanjenja apsorpcije bakra. Antacidi smanjuju kiselost želuca, što može ometati razgradnju i apsorpciju mnogih minerala, uključujući bakar.

Nedostatak bakra u organizmu: simptomi

Anemija: Nedostatak bakra često dovodi do anemije. Ali ova vrsta anemije nije ista kao anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa. Ova anemija ne reaguje na nadoknadu gvožđa. Umesto toga, potrebno je dodati bakar kako bi se rešio osnovni problem. Bakar je ključan za metabolizam gvožđa i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, pa njegov nedostatak ometa njihovu funkciju.

Leukopenija/neutropenija: Nedostatak bakra u organizmu može uzrokovati leukopeniju, naročito neutropeniju (smanjenje neutrofila, vrste belih krvnih zrnaca koje su ključne za borbu protiv infekcija). Ovo stanje slabi imunološki sistem i povećava podložnost infekcijama.

Depigmentacija kože i kose: Bakar je uključen u proizvodnju melanina, pigmenta odgovornog za boju kože i kose. Bez dovoljno bakra, sinteza melanina je poremećena, što može dovesti do svetlije ili promenjene boje kose i kože- depigmentacije kose i kože.

Demineralizacija kostiju: Bakar je ključan za očuvanje zdravlja kostiju, uključujući formiranje i mineralizaciju kostiju. Nedostatak bakra može dovesti do demineralizacije kostiju, što ih čini slabijim i podložnijim lomovima i drugim problemima sa kostima.

Neurološki problemi: Manjak bakra može uzrokovati različite neurološke probleme, uključujući slabost mišića, koordinacijske poremećaje i neuropatije. Bakar igra važnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema, pa njegovo odsustvo može negativno uticati na mentalne i motoričke funkcije.

Unos bakra

Bakar je esencijalan mineral koji se u organizmu zdravog čoveka nalazi u količini od otprilike 50 do 120 mg.

Unos bakra kroz ishranu zavisi od različitih izvora hrane. Glavni izvori bakra u ishrani uključuju:

Jetra životinja: Jetra, kao što su goveđa i pileća, sz bogat izvor bakra.

Goveđa jetra sadrži približno 15-20 mg bakra na 100 grama. Ovo čini goveđu jetru jednim od najbogatijih izvora bakra u prehrambenim namirnicama.

Pileća jetra sadrži oko 10-15 mg bakra na 100 grama. Iako je nešto manje koncentrisana u odnosu na goveđu jetru, još uvek predstavlja značajan izvor ovog minerala.

Ostrige su izuzetno bogate bakrom. Na primer, 100 grama sirovih ostriga sadrži oko 10-20 mg bakra. Ovo ih čini jednim od najboljih izvora bakra među prehrambenim namirnicama.

Dagnje sadrže oko 2-3 mg bakra na 100 grama. Iako je koncentracija bakra manja u poređenju sa ostrigama, dagnjesu i dalje značajan izvor ovog minerala.

Kakao je bogat izvor bakra. Ovaj mineral je prisutan u kakao zrnima u značajnim količinama. Kakao se koristi za pravljenje čokolade, pa stoga i proizvodi od čokolade, posebno tamna čokolada, takođe sadrže bakar. Tamna čokolada, koja je proizvedena od kakao zrna, može sadržati između 1.8 do 2.5 mg bakra po 100 grama.

Orašasti plodovi, kao što su orasi, bademi, lešnici i brazilski orasi, takođe su dobar izvor bakra. Oni ne samo da doprinose unosu bakra već i pružaju druge važne hranljive materije. Naprimer,  oko 100 grama brazilskih oraha sadrži približno 2.0 mg bakra.