Da li je sirovo organsko mleko bezbedno?

Sirovo organsko mleko

U današnjem svetu, sve veći broj ljudi okreće se zdravijim i prirodnijim izvorima hrane, uključujući i sirovo mleko. Međutim, iako se često veruje da je mleko koje dolazi od zdravih organskih krava bezbedno za konzumaciju, istina je da postoji niz izazova i rizika u proizvodnji sirovog mleka koji se često zanemaruju.

Rizik od kontaminacije

Sirovo mleko, bez obzira na to da li je organsko ili konvencionalno, može biti kontaminirano raznim mikroorganizmima koji predstavljaju rizik po zdravlje. Postoji niz faktora i potencijalnih izvora kontaminacije koji mogu ugroziti sigurnost sirovog mleka.

Na primer, radnici  mogu preneti mikroorganizme s prljavih ruku ili odeće na opremu za mužu ili tokom procesa rukovanja mlekom. Ovo može biti posebno problematično u slučajevima kada se mleko proizvodi na malim farmama ili u ruralnim područjima gde možda ne postoji stroga kontrola ili nadzor nad higijenom radnika. Krave ne žive us sterilnoj sredini, kao ni mi. Klice i mikroorganizmi su prisutni na koži samih krava i u njihovom okruženju, što uključuje staje i okolni prostor farme. Takođe, ovi mikroorganizmi mogu biti prisutni i u opremi za mužu, kao što su mlekači i cevi za transport mleka. Neadekvatno čišćenje i dezinfekcija ove opreme mogu doprineti kontaminaciji mleka, čak i ako su krave organske i hrane se prirodno.

Bakterije u sirovom mleku

Majčino mleko je evoluiralo da zadovolji potrebe ljudskih beba.Ljudsko mleko sadrži bakterije, ali postoje ključne razlike između bakterijskih zajednica koje se nalaze u ljudskom mleku i onih koje se nalaze u kravljem mleku.

Ljudsko mleko sadrži kompleksnu mikrobnu zajednicu poznatu kao “Human Milk Microbiota (HMM)”. Ovaj mikrobiom se sastoji od različitih vrsta bakterija, uključujući korisne bakterije koje podržavaju zdravlje bebe. Ove bakterije mogu doprineti razvoju imunološkog sistema bebe, poboljšati varenje, i pružiti zaštitu od potencijalno patogenih mikroorganizama.
Sa druge strane, mikrobiom kravljeg mleka je drugačiji od ljudskog mleka. Kravlje mleko sadrži svoj mikrobiom koji je specifičan za krave i njihovu ishranu. Ove bakterije nisu nužno prilagođene ljudskom organizmu i mogu imati različite efekte na zdravlje ljudi.
Bakterije koje se nalaze u ljudskom mleku su prilagođene specifičnim potrebama ljudskog organizma, dok bakterije u kravljem mleku mogu biti prilagođene različitim uslovima života i ishrani krava.

Probiotici u sirovom mleku

Postoji tvrdnja da sirovo mleko sadrži probiotike, ali važno je razumeti da je količina probiotika u sirovom mleku obično relativno niska i da se razlikuje od proizvoda kao što su jogurt ili kefir.

Probiotici u sirovom mleku ne dostižu brojke u milijardama koji su obično potrebni kako bi se ostvarili značajni efekti na zdravlje.Da bi probiotici imali potencijalne koristi za zdravlje, moraju biti prisutni u izuzetno visokim koncentracijama, obično u milijardama ćelija, kako bi preživeli prolazak kroz želudac sa kiselinom i stigli do debelog creva gde mogu obavljati svoje funkcije. Probiotici u sirovom mleku nisu uobičajeni u ovako visokim koncentracijama, što znači da njihov uticaj na zdravlje može biti ograničen u poređenju sa fermentisanim mlečnim proizvodima poput jogurta ili kefira.

Dakle, ako je cilj unosa probiotika, bolje je izabrati fermentisane mlečne proizvode poput jogurta ili kefira, koji su poznati po svojoj visokoj koncentraciji probiotika i njihovom povoljnom uticaju na zdravlje probavnog sistema. S druge strane, sirovo mleko može sadržati neke korisne bakterije, ali obično u manjim količinama i možda neće pružiti iste benefite kao fermentisani mlečni proizvodi.

Zašto bi neko uopšte pio sirovo mleko?

Neki ljudi veruju da se pasterizacijom gubi deo hranljivih sastojaka u mleku. Sirovo mleko se smatra prirodnijim izvorom hranljivih sastojaka kao što su vitamini, minerali i enzimi. Tokom pasterizacije, mleko se zagreva na određenu temperaturu i određeno vreme kako bi se eliminisali patogeni mikroorganizmi. Ovaj proces ne uništava sve bakterije, već je fokusiran na eliminaciju patogenih mikroorganizama koji mogu izazvati bolesti. Na taj način, pasterizacija čuva neke korisne bakterije koje mogu biti prisutne u mleku.

Mleko se ne sterilizuje, ono se pasterizuje, i to je bitna razlika. Pasterizacija se koristi za smanjenje broja patogenih mikroorganizama kako bi se osigurala bezbednost hrane, dok se sterilizacija koristi za potpunu eliminaciju svih mikroorganizama radi postizanja sterilnosti.

Da li treba konzumirati sirovo organsko mleko?

Organsko mleko se često percipira kao zdraviji izbor, ali važno je imati na umu da prisustvo mikroorganizama i klica nije ograničeno samo na konvencionalno uzgajane krave. Bez obzira na to da li su krave organske ili ne, moguće je da mleko bude kontaminirano ako nisu primenjene odgovarajuće higijenske prakse i protokoli. Stoga, konzumiranje sirovog mleka, bez obzira na to da li je organsko ili konvencionalno, nosi određeni rizik od kontaminacije mikroorganizmima koji mogu izazvati bolesti. Ovo je razlog zbog kojeg mnogi stručnjaci preporučuju da se mleko pre obrade kako bi se eliminisali potencijalni patogeni i osigurala sigurnost proizvoda za konzumaciju.