Hiperinsulinemija: priča za decu

Ignorisanje insulina od strane svojih prijatelja ćelija

Jednog lepog sunčanog dana u Šećeropolisu, Insulin je veselo trčkarao po telu svojih prijatelja – malih ćelija. Insulin je bio poseban hormon koji je imao važan zadatak – pomagao je telu da dobije energiju iz hrane koju su deca jela. Svaki put kada bi deca pojela nešto slatko, poput voća ili kolača, Insulin bi bio tu da im pomogne. On bi razgovarao sa ćelijama i govorio im da otvore svoja vrata kako bi šećer mogao ući i dati telu energiju. Ćelije bi ga veselo slušale i radosno otvarale vrata. Tada bi šećer ušao u ćelije i telo bi bilo puno energije. Ali, jednog dana, Insulin je primetio nešto čudno. Neki njegovi prijatelji ćelije nisu reagovale na njega kao pre. Bio je tužan jer nije znao zašto se to događa. Rekao je: “Dragi prijatelji, zašto ne otvarate vrata kada dođem? Kako ćete dobiti energiju ako šećer ne može ući?” Insulin je odlučio istražiti šta se događa. Razgovarao je sa drugim prijateljima u telu i saznao da neke ćelije počinju da ga ignoriše. To znači da su zatvorile svoja vrata i nisu puštale šećer unutra. Pitao je ćelije zašto se to dešava, a one su mu rekle da je to zbog loše ishrane i nedovoljno vežbanja.

Kakve veze ima loša ishrana sa tim što su ćelije ljute i ne otvaraju vrata?

Kada deca unose previše šećera kroz hranu, nivo šećera u krvi može postati veoma visok. Kada je nivo šećera veoma visok, ćelije mogu odlučiti da ne prime više šećera jer im je već dovoljno. To je kao da su ćelije rekle: “Hvala, ali imamo dovoljno šećera za sada, ne treba nam više.” Zato vrata ćelija ostaju zatvorena, a Insulin ima teškoću da pomogne telu da koristi taj šećer kao izvor energije. Sad imamo problem, imamo previše šećera, ćelije neće da ga prime i pretvore u energiju, pa se šećer se nagomilava u krvi. To može biti opasno, zar ne?

Tata pankreas priskočio u pomoć…ili ipak ne?

Nakon što je Insulin shvatio da se ćelije zatvaraju i ne puštaju šećer unutra, bio je veoma tužan. Znao je da će to dovesti do problema jer šećer neće moći da uđe u ćelije i pruži telu energiju. Tada je pankreas, insulinov tata, ili ti  organ koji proizvodi insulin, shvatio da se nešto loše dešava. Pankreas je bio vrlo brižan organ, i brižan otac. Kada je video da ćelije postaju manje osetljive na Insulina odlučio je da preuzme akciju. Znao je da je Insulin veoma tužan zbog toga što ne može pomoći deci da dobiju energiju. Zato je pankreas odlučio da proizvede više insulina. Ali, zašto je pankreas proizvodio više insulina? Pankreas je to radio zato što je želeo da bude siguran da će ćelije otvoriti svoja vrata i pustiti šećer unutra. Kada je video da su ćelije počele da ignorišu insulin, pankreas je odlučio da pojača proizvodnju insulina kako bi bio siguran da će ćelije primetiti njegovu poruku. Međutim, povećana proizvodnja insulina je dovela do problema. Umesto da ćelije da otvore vrata Insulinu, previše insulina je ušlo u krvotok. To se sada naziva hiperinsulinemija. Hiperinsulinemija znači da je nivo insulina postao previsok u telu! To je bila loša vest za decu. Umesto da pomogne u unosu šećera u ćelije, previše insulina je dovelo do hiperinsulinemije. Nivo šećera u krvi je i dalje ostao visok, a to može uzrokovati zdravstvene probleme, poput dijabetesa.

Doktorka endokrinolog

Insulin je bio vrlo zabrinut zbog svega ovoga. Shvatio je da prevelika količina insulina nije dobro. Rekao je pankreasu: “Dragi tata, stvorio si nas previše i sad je još veći problem”. Moramo naći način da pomognemo ćelijama da nam otvore vrata. Hiperinsulinemija je morala biti rešena!

Pankreas i Insulin odlučili su da posete doktorku endokrinologa, specijalistu za hormone, kako bi dobili savete i pomoć. Kada su stigli kod doktorke, bili su malo nervozni, ali doktorka ih je srdačno dočekala. Insulin je objasnio doktorki kako su neke ćelije postale manje osetljive na njega i kako je pankreas počeo da proizvodi previše insulina. Doktorka je pažljivo saslušala njihovu priču i dala im osmeh podrške. Doktorka je objasnila Insulinu i Pankreasu da je hiperinsulinemija problem koji može biti uzrokovan ne samo lošom ishranom i nedovoljnom fizičkom aktivnošću, već i genetskim faktorima. Rekla im je da je veoma važno pronaći pravu ravnotežu u telu.

Rešenje problema

Zatim je doktorka predložila nekoliko korisnih saveta. Rekla je Insulinu da je važno da deca jedu zdravu i uravnoteženu ishranu koja uključuje voće, povrće, integralne žitarice i proteine. Takođe je naglasila važnost redovne fizičke aktivnosti, poput trčanja, vožnje bicikla ili igranja napolju. Doktorka je objasnila da zdrava ishrana i vežbanje mogu pomoći ćelijama da postanu otvorene za Insulin. Takođe je predložila redovne preglede kako bi pratili nivo šećera u krvi i pravilno upravljali hiperinsulinemijom.

Insulin i pankreas su bili veoma zahvalni doktorki  na njenim savetima i brizi. Obećali su joj da će raditi zajedno kako bi pomogli deci u Šećeropolisu da održe zdrav životni stil i regulišu nivo šećera u krvi. Od tog dana, Insulin je postao još hrabriji i svestan koliko je važna ravnoteža u telu. Sa podrškom doktorke i pravilnom ishranom i vežbanjem, uspeo je da pomogne ćeliji da mu otvore vrat. Tako su deca u Šećeropolisu ponovo mogla da uživaju u slatkišima, dobijaju energiju iz njih, ali sa umerenošću i uz zdrav životni stil.