Vino je piće koje već hiljadama godina privlači ljudsku pažnju i fascinira svojom složenošću i različitim ukusima. Iako je danas dostupno gotovo svugde, njegova istorija seže duboko u prošlost i prožeta je mnogim mitovima i legendama. Jedan od najzanimljivijih mitova o vinu jest mitološki nastanak, koji se pripisuje bogovima i herojima.
Prema mnogim legendama i mitovima, Bogovi su bili ti koji su otkrili i naučili ljude veštini proizvodnje vina. U Egiptu se smatralo da je Oziris, Bog poljoprivrede i vina, naučio Egipćane proizvodnji vina, dok je Amon, Bog sunca i žetve, bio poznat kao učitelj Libijaca u umetnosti proizvodnje vina. Grčki bog vina Dionis je, prema mitovima, naučio Grke kako proizvesti i uživati u ovom piću, dok je rimski Bog Bahus je bio poznat kao bog vina, ali i zabave i plodnosti. Tako da vino ima četiri Bogova!
Prema nekim mitovima, Bogovi su imali važnu ulogu u proizvodnji vina i nisu ga delili s ljudima. Međutim, prema drugim legendama, bogovi su odlučili podeliti ovu veštinu s ljudima kako bi im pomogli u različitim životnim situacijama.
Stara Grčka predstavlja kolevku vinske kulture, a za to je zaslužan Bog Dionis. Dionis, sin Zevsa i Semele, bio je Bog vina i plodnosti, poznat po svojim putovanjima kroz Grčku i širenju kulture vina- poznate kao dionizije. Kao pratnja, Dionis je imao satire, polu-koze, stvorenja, koji su ga pratili u orgijama, plesu i pijanstvu. Legenda kaže da su dionizije- orgije posvećene Dionisu, bile najveće proslave u Grčkoj, obeležene ispijanjem velike količine vina, muzikom, plesom i seksualnim činovima.
Još jedna neobična praksa vezana za dionizije je tzv. “omophagia”, obred jedenja sirovog mesa. Ovaj ritual takođe je bio povezan s idejom čišćenja i oslobađanja duše. Verovalo se da konzumiranje sirovog mesa životinje oslobađa pojedinca od strahova i ograničenja te mu daje snagu i hrabrost.
Iako su ove prakse danas gotovo nepojmljive i gotovo nezamislive, one su bile sastavni dio dionizijskih obreda u drevnoj Grčkoj. Dionizije su predstavljale vreme kada su ljudi mogli otvoreno izraziti svoje instinkte i želje, bez osude ili moralnih ograničenja. To je bio trenutak kada su svi bili jednaki, bez obzira na društveni status ili imovinu. Upravo zato, dionizije su i danas fascinantna tema, koja nam pruža uvid u jedan drugačiji i daleki svijet.
Uz brojne mitova o Dionisu i njegovoj vinskoj kulturi, Grčka je takođe poznata po veličanstvenim vinskim grozdovima i različitim sortama vina koje su postale prepoznatljive u celom svetu.
U Antičkoj Grčkoj i Rimu, simposioni su bila vrsta druženja koja su uključivala okupljanje ljudi kod domaćina i zajedničko ispijanje vina. Za doručak se služio hleb natopljen vinom, dok se za večerom vino posluživalo u peharima. Domaćin bi podigao pehar vina uvis, prolio par kapi u čast bogova i nazdravio gostima, a predsednik simposiona bi određivao u kojoj meri će se vino razblažiti vodom.
Grožđe se nakon berbe držalo na Suncu, što je dovodilo do isparavanja vode i povećane koncentracije šećera u grožđu od 40-50% . Kao rezultat toga, vino je bilo visoko alkoholno i moralo se razblaživati vodom, a predsednik simposiona bi odlučivao koliko će se razblažiti. Tada bi podigao pehar i nazdravio gostu sa svoje desne strane, prenoseći pehar pun vina dalje prema drugom gostu.
Simposion je bio prilika za druženje, razmenu ideja i stvaranje novih poznanstava. Od ovih drevnih okupljanja nastala je današnja reč “simpozijum”. Ovo druženje je bilo prilika za uživanje u vinu, ali alkoholno piće se moralo razblaživati vodom kako ne bi izazvalo preveliku opijenost.
Simposioni su bili popularni u antičkoj Grčkoj i Rimu, ali su se kasnije širili i u druge delove sveta. Mnoge od njihovih tradicija i običaja su preživele do danas, uključujući i nazdravljanje sa peharom vina kao simbolom zajedništva i dobrog raspoloženja.
U starom Egiptu, postojao je Oziris, bog plodnosti, vegetacije i vinograda. Smatra se da je on otkrio umetnost pravljenja vina i podučio ljude kako da gaje vinovu lozu i proizvode vino.
Legenda kaže da se Oziris zaljubio u prelepu boginju Hathor, koja je bila simbol plodnosti i ljubavi. Kako bi joj dokazao svoju ljubav, Oziris je organizovao veliku gozbu, na kojoj je služeno najbolje vino koje su ikada probali. Hathor je bila očarana ukusom i mirisom vina, i pila je do mile volje. Međutim, Ozirisov zavidni brat Set je smislio zlokoban plan da preuzme Ozirisovo mesto kao boga plodnosti i ujedno zavodi Hathor. Upravo to je i učinio, nakon što je Hathor popila previše vina i izgubila kontrolu nad sobom.
Oziris je bio ubijen i raskomadan od strane svog zavidnog brata, a njegovo telo je rasuto po Egiptu. Hathor je bila toliko potresena da je odlučila da pobegne na drugi kraj sveta i postane zaboravljena boginja.Međutim, legenda kaže da su vinova loza i vino bili Ozirisov dar ljudima i da su oni uspeli da ožive njegovo sećanje kroz proizvodnju i uživanje u ovom božanskom piću. Tako, kad god pijemo vino, mi slavimo Ozirisa i njegovu veštinu pravljenja vina, ali i sećanje na njegovu tragičnu sudbinu i ljubav prema Hathor.
Anakreont je bio starogrčki pesnik, bio je poznat po svojoj ljubavi prema vinu, što se vidi u njegovoj poeziji koja se naziva Anakreontika (cela jedna grana poezije). On je smatrao da je vino božanski dar ljudima, a njegova poezija odiše ljubavlju prema vinu i uživanju u njemu.
Međutim, postoji i jedna zanimljiva legenda koja se vezuje za Anakreonta i njegovu opsesiju vinom. Naime, priča kaže da je Anakreont bio tako opčinjen vinom da je pio samo vino koje je bilo zaboravljeno u podrumima godinama. To je bilo vino koje se smatralo “grešnim” i nije bilo prikladno za konzumaciju. Međutim, upravo ta “grešnost” i “zaboravljenost” su ga privlačili, jer je verovao da to vino ima posebnu moć.
Legenda dalje kaže da je Anakreont postao toliko opčinjen vinom da ga je to dovelo do ludila. Njegova opsesija je bila toliko jaka da nije mogao da razmišlja o ničemu drugom osim o vinu. Zbog toga je bio proglašen ludim. Iako se ova legenda možda ne može potvrditi kao istinita, ona dobro oslikava opsesiju koju je Anakreont imao prema vinu i koliko je vino imalo važnu ulogu u njegovom životu.
Evo jedne kratke pesme iz Anakreontove zbirke “Anakreontika”:
“Za vino moj život sam vezao,
Ono mi daje sreću i radost moju.
Iako živim u siromaštvu,
Prijatelj mi je vino najdraži.
Neka drugi traže zlato,
Ja tražim čašu dobroga vina.”
Vino nije samo piće već predstavlja i mitološki simbol, vezan za bogove i heroje antičke Grčke i Rima. Kroz legende o Dionisu i Ozirisu, saznajemo da je vino bilo više od napitka. Predstavljalo je duhovnu i kulturnu vrednost. Danas, vino i dalje ostaje važan deo mnogih kultura širom sveta. U njegovoj istoriji i mitologiji kriju se tajne koje nas fasciniraju i nadahnjuju. Kad sledeći put podignete čašu vina, razmislite o Bogovima koji su ga stvorili i njihovim neiscrpnom kreativnom duhu koji i dalje živi kroz ovo čarobno piće.
pH u organizmu: Razumevanje kiselosti i alkalnosti pH je mera za kiselost ili alkalnost nečega,…
Kafa: Latte recepti i kako pripremiti savršenu kafu kod kuće U poslednjih nekoliko godina, latte…
Šta je koncentrat sa vitaminom C? Koncentrat za lice sa vitaminom C je proizvod koji…
Lekovi za razredjivanje krvi: Kako funkcionišu i koja su rizici? Oralni antikoagulansi, poznati i kao…
Metronidazol: Primene u lečenju infekcija Metronidazol se koristi za lečenje ozbiljnih infekcija izazvanih anaerobnim bakterijama…
Vitamin K2 je vrsta vitamina K koji se razlikuje od vitamina K1, koji se nalazi…
This website uses cookies.